Први подофицир Србије

Заставник Горан Радић (1976), старешина „Кобри” иза кога је искуство припадника извиђачко-диверзантских јединица у Урошевцу и Врању, припрема се за преузимање најодговорније дужности у каријери. Ускоро ће постати главни подофицир Војске Србије, с радним местом у кабинету начелника Генералштаба ВС. Његов колега по чину Зоран Коцић (1975), који је током досадашње каријере био и командир карауле „Ћафа Прушит” на албанској граници, припрема се за дужност главног подофицира Копнене војске.

Њих двојица завршили су средње војне школе, које су укинуте средином деведесетих година прошлог века. Уместо четворогодишњих средњих школа уведено је једногодишње специјалистичко школовање за подофицире намењено младићима који су завршили цивилне средње школе после чега су пожелели каријеру у војсци. Међутим, то се у пракси испоставило као лоше решење које није стварало подофицире попут оних који су завршавали војне средње школе.

Данас Војска Србије жели да створи нови подофицирски кор у коме ће, за разлику од минулих деценија, постојати могућности сталног усавршавања и напредовања.

– Подофицири су „занатлије” у војном послу, основа сваке армије. Неће више као заставници прве класе у неком магацину чекати пензију, већ ће током целе каријере моћи да креативно искористе своје знање и искуство и да за то буду одговарајуће плаћени – каже заставник Радић.

Основу стварања савременог подофицирског кора представља Концепт обуке и развоја подофицирског кадра у ВС. Овим документом предвиђено је увођење звања првог подофицира на нивоу чете, а од нивоа батаљона до Генералштаба – главног подофицира.Они ће имати улогу супервизора индивидуалне обуке. Да не буде забуне, није реч о увођењу паралелног ланца командовања, већ саветодавне подршке постојећој структури коју чине официри.

– Подофицири најбоље познају своје колеге, проблеме с којима су суочени у свакодневном раду. Увођење првих и главних подофицира је од изузетног значаја за наш кор. Питања прекоманде, оцењивања и унапређивања ће бити квалитетније решавана, па ће и кадрови бити боље искоришћени – објашњава заставник Коцић.

Будући подофицири бираће се међу професионалним војницима који током службе покажу потребне особине. Након три године проведене у чину разводника, они могу постати полазници такозваних основних лидерских курсева, после којих би били унапређени у десетаре. Тек две године после тога могли би да заврше основни курс за подофицире и добију чин водника. Поменутим Концептом обуке и развоја подофицирског кадра предвиђено је да тај курс има три сегмента: основни, специјалистички и стажирање у јединицама. Тиме се професионалним војницима, уместо релативно раног напуштања војске, нуди да цео радни век проведу у оружаним снагама. Ако се не би обезбедио довољан број кандидата из редова професионалних војника, на обуку би се примали и кандидати из цивилства који би били привучени војном каријером.

– Каријера подофицира биће много сличнија официрској, посебно у погледу предвидивости њеног развоја. Зависно од склоности, подофицири би се разврставали на оне који ће се усавршавати као каријерни подофицири за дужности у командама јединица и оне који ће се специјализовати за стручна знања и вештине – објашњава генерал-мајор Петар Ћорнаков, начелник Управе за обуку и доктрину Генералштаба ВС.

Да би били успешни, подофицири (као и официри, уосталом) морају имати такве особине личности да могу да држе на окупу војнике којима су претпостављени. Стараће се о дисциплини и моралу потчињених, војска више себи не може да дозволи луксуз да се овим питањима (као и, на пример, уредношћу просторија) баве официри који су временом постајали све бројнији па су преузимали и класичне подофицирске послове. Подофицири морају бити и технички експерти за оружје, возила и борбена средства који су им поверени, али и познаваоци тактике за ниво тима, групе или одељења.

– Мора се променити и начин размишљања официра који ће морати да имају пуно поверење у своје подофицире и да се не мешају у њихов посао. Желимо да привучемо младе људе у професионалну службу. Када уђу у војску, понудићемо им каријеру, могућност сталног напредовања и адекватне плате при чему ће се посебно вредновати положај на развојном путу који ће убудуће јасно видети и подофицири – истиче Ћорнаков.