Лувр под опсадом

Од нашег специјалног извештача
Париз – Осим живе активности на улицама у виду разноразних протеста (против насиља над женама, против одузимања атељеа уметницима), па чак и трактора на Шанзелизеу, пред генерални штрајк најављен за 5. децембар, француску престоницу ове сезоне одликује и изузетно богата изложбена активност, због које је такође велики број људи на улицама али у редовима испред музеја. Осим већ месецима најављиване, а од 24. октобра кад је отворена и описиване, изложбе у Лувру поводом 500 година од смрти Леонарда да Винчија, Гран Пале је понудио дела Ел Грека и Тулуза Лотрека на две изложбе, у Орсеју је Едгар Дега, у Бобуру Френсис Бејкон, а у Мармотану Мондријан.

Највећа гужва је, наравно, испред Лувра који је под опсадом. Чим се прође контрола, у раскошном бутику овог музеја вас дочекује Леонардо, односно његова дела, на свим могућим производима: јастуцима, шољама, оловкама, чоколадама, торбама, новчаницима, сапунима, па чак и на кутијицама са кремом за усне. Ова невиђена комерцијализација неће се допасти дежурним критичарима, али сувенири се купују, јер многи желе да имају успомену на изложбу на коју се улази искључиво уз резервацију. Карте се резервишу посредством интернета и распродате су много унапред. Неки су, додуше, успели да уђу и без резервације, детаље откривати нећемо, али ни кад се уђе „битка није завршена”, јер је од гужве тешко прићи изложеним делима, а и није их лако добро осмотрити због слабе осветљености која је нужна да се слике не би оштетиле.

Многи имају замерке на концепцију изложбе, али нема сумње да је привилегија на једном месту видети дела великог ренесансног мајстора (1452–1519) који се исказао у многим дисциплинама али свој максимум досегао у сликарству у које је удахнуо цело своје биће сублимирајући лепоту света. Изложено је више од 160 слика и цртежа, а међу њима и ремек-дела попут „Тајне вечере”, „Портрета непознате жене”, „Даме с хермелином”, „Светог Јована Крститеља”, „Богородице међу стенама”...

„Мона Лиза” која се и иначе чува у овом музеју није увршћена у ову изложбу, већ се налази у другом делу Лувра у специјалној стакленој кутији, а могућно је видети је и уз помоћ технике виртуелне реалности. Циљ изложбе јесте да се виде и схвате Да Винчијеве методе рада и структуре дела кроз нацрте, скице и слике, помоћу белешки, инфрацрвене технологије снимања и виртуелне стварности.

И друге поменуте поставке заслужују посебне приче, поготово Ел Грекова у Гран палеу (отворена од 16. октобра до 10. фебруара) и изложба „Дега у опери” у Орсеју (отворена 24. септембра, траје до 19. јануара), те ћемо их понудити нашим читаоцима другом приликом. Ел Греков вансеријски таленат, који га је водио од Крита до Венеције, Рима и најзад до Толеда, и који га је учинио једним од највећих уметника ренесансе и много касније пророком модернизма, осваја и на овој изложби. С друге стране изложба Едгара Дегаа која је повезана са 350-годишњицом париске опере у којој је он стварао многа дела, врви од оне лепоте какву су могли да нам пруже само импресионисти.

У Гран палеу је веома посећена и изложба посвећена животу и раду Анрија Тулуза Лотрека (отворена 9. октобра, траје до 27. јануара) који је у уметничким круговима био добро знан као посматрач и учесник париског ноћног живота а јавности постао познат по серији плаката које је направио за тада отворени Мулен Руж чији је био редовни гост. На овој изложби се могу видети и ти плакати, али наравно и слике међу којима има и атмосфере из кабареа, али и портрета… Изложба се завршава видеом на великом екрану снимљеним у Мулен Ружу сасвим у складу са животом Тулуза Лотрека.

У „Бобуру” је од 20. септембра до 20. јануара изложено 60 слика Френсиса Бејкона, укључујући и 12 триптиха, из последње две деценије његовог живота (преминуо 1992). Реч је о највећој изложби посвећеној енглеском сликару у последњих 30 година. Бејкон је био велики љубитељ литературе, а његова библиотека је у моменту његове смрти имала више од хиљаду књига, па је изложба насловљена „Бејкон: књиге и слике” будући да је књижевност отварала врата његове маште, како је сам тврдио. Слике су распоређене у шест просторија, а изложба је обогаћена и гласовима глумаца који читају одломке из дела Бејконових омиљених песника и писаца (Есхила, Елиота, Ничеа, Конрада, Батаја) на француском и енглеском.