Митровићеви голови дају наду

Урођеном снагом, луцидношћу и сналажљивошћу, што и јесу главне одлике сваког успешног голгетера, центарфор наше репрезентације и првотимац Фулама Александар Митровић, наметнуо се у последња два квалификациона циклуса, од борбе за Русију и у овим тек завршеним квалификацијама за Евро 2020. године као незаменљиви члан стартне поставе Србије у готово свим мечевима.

И док смо се с правом веома често љутили на наше одбрамбене играче, који су нас не само у овим већ у претходним квалификацијама опасно нервирали, да је готово читава фудбалска нација изгубила наду да може и мора боље, дотле смо се дивили голгетерским подвизима Митровића, који је у последња два квалификациона циклуса убедљиво наш најбољи стрелац. И оно што је још занимљивије, други стрелац управо завршених квалификација у Европи са чак десет постигнутих голова!

Тако се нападач Фулама посебно головима али и добрим играма истакао у овом циклусу, Лиги нација, па се из утакмице у утакмицу опасно приближава најбољим стрелцима које је ова земља имала. Ако овако буде наставио и од пролеће, посебно од баража који Србију очекује у марту са Норвешком, а искрено се надамо и финалу, онда ће готово сигурно, дуготрајући рекорд који још држи Стјепан Бобек, са 38 постигнутих голова, бити оборен можда већ у следећој години.

Тренутно, Митровић се налази на петом месту вечне листе најбољих стрелаца, и даље гледа у леђа: Бобеку (38), Галићу, Марјановићу и Милошевићу, који су дали гол мање, па са садашњих 34, веома је близу тог циља. Али, није суштина у томе што Митровић ове сезоне игра одлично, што стално напредује и што обара рекорде, већ што је некадашњи играч Партизана, сада потврдио све оно што су за њега говорили многобројни стручњаци. Постао је голгетер светске класе...

Занимљиво је да су у квалификацијама за Јужну Африку најбољи стрелци били Бранислав Ивановић и Никола Жигић, са по три постигнута поготка, колико је у квалификацијама за Пољску и Украјину постигао Марко Пантелић. На путу ка Бразилу, где нисмо успели да одемо, наш најбољи стрелац био је садашњи капитен Србије, Александар Коларов, такође са три поготка, а интересантно је да је Зоран Тошић са четири поготка, у квалификацијама за Француску, други рангирани стрелац, одмах иза Митровића, иако није класични нападач.

Митровић је у квалификацијама за Русију постигао шест голова а у овим последњим чак десет, што је за сваку похвалу. Ако наш најбољи стрелац и идуће године буде на висини задатка, као што је био ове, онда Србија не треба да брине за будућност. Под условом, да под хитно промени редослед у одбрамбеној шеми...

Наше љубитеље фудбала ће посебно занимати да ли Норвежани, евентуално Шкоти имају тако расног стрелца као Србија. Немају га, али то не значи да нас са њима чекају лаки задаци. Уосталом, чињеница да смо на путу за Евро 2020. године постигли 17 голова и исто толико примили, довољна су опомена да још много тога морамо да учимо. Свакако од бољих репрезентација, које су умеле и желеле да горуће проблеме реше што пре. Зарад бољих дана који долазе.

На крају, сви се слажу у оцени да је Александар Митровић одавно превазишао садашње клупске оквире. Да Фулам није што и Манчестер, Челси или Ливерпул. Па зато ако и од пролећа буде постизао голове, не треба сумњати да је само питање дана, када ће наш најбољи стрелац обући дрес неког европског великана.