Србија тражи одлагање протеривања деце српских радника на Малти

Министарство спољних послова је од надлежних малтешких органа затражило хитно обавештење о прописима којима је регулисан боравак страних држављана на Малти, као и о процедури неопходној за регулисање питања на која су наши држављани на раду у тој земљи указали.

Конзуларне консултације заказане су за 27. јануар, а реч је о све учесталијим жалбама наших држављана који бораве и раде у Републици Малти, на третман породица са малолетном децом „због недовољних прихода на годишњем нивоу”.

МСП у саопштењу за медије наводи да је реч о унутрашњим прописима Малте који се односе на држављане свих држава које нису чланице ЕУ, а који су у надлежности органа задуженог за издавање боравишних дозвола.

„Имајући у виду комплексност овог питања, Министарство спољних послова је раније већ иницирало конзуларне консултације са Малтом преко амбасаде у Риму која покрива Малту, како би се ово и друга питања с малтешком страном размотрила и пронашло решење.

Ова иницијатива је прихваћена, па су конзуларне консултације заказане за 27. јануар 2020. године”, наводи се у саопштењу које преноси Танјуг.

МСП је упутило молбу малтешким органима власти да размотре могућност одлагања доношења одлука у вези са овим питањима до обављања конзуларних консултација и решавања проблема.

На решавању овог питања ангажован је и почасни конзул Републике Србије на Малти, наведено је у саопштењу МСП.

Двадесет двоје деце, пореклом из земаља које нису чланица ЕУ, а међу којима је највише деце из Србије, немају право да више бораве на Малти, јер њихови родитељи не зарађују довољно, пише лист Тајмс ов Малта.

Ове недеље многи родитељи су добили потврду да су њихови захтеви за боравак деце одбијени, јер зарађују мање од законског минимума.

Породице које потичу из држава изван ЕУ, морају да зарађују најмање 19.000 евра годишње, плус 3.800 евра за свако дете.

Ова сума не укључује бонусе или прековремени рад.

Маја Браун из одбора Заједнице Срба, покушала је да контактира агенцију за боравак и уговори састанак, међутим, како каже, не постоји воља да се проблем реши.

„Ова политика је очигледно дискриминаторска. Зашто Агенција не жели да размотри друге изворе прихода, попут издавања некретнина у другим земљама или уштеђевину?”, рекла је Браун и оптужила повереника за децу да није ни од какве помоћи, иако је Малта земља потписница међународних конвенција о заштити деце.