Драконске казне за варање потрошача

Европска комисија добила је од 14. децембра шира овлашћења да у случају када државна чланица не може да гарантује сигурност хране произведене на својој територији заустави продају и транспорт ризичне хране из те земље. Кажњавање превара с храном, према новим прописима, значајно је ригорозније и обавезује државе чланице да малверзације с храном кажњава финансијски и то најмање у висини нелегално стеченог профита или одређеним процентом укупне зараде.

Нова регулатива Европске уније о службеним контролама хране на европском нивоу успоставља једноставан и интегрисан систем контроле сигурности намирница, као и ригорозније ветеринарске и фитосанитарне стандарде. Циљ је да се осигура бољи инспекцијски систем над европском индустријом хране вредном 800 милијарди евра. Ово је нужно јер је заједничко тржиште последњих година претрпело низ скандала у овом сектору.

Како је „Политика” већ писала један од корисних механизама за спровођење нових прописа је могућност да инспектори анонимно ( чак и преко интернета) купују храну и шаљу је на службене анализе. До сада то није било могуће већ су контроле морале да буду најављене. У Србији још не постоји таква могућност („тајне” куповине хране), али незванично се помиње да би такве новине могле да буду разматране, будући да је тржишна инспекција већ добила ова, шира овлашћења.

У Европи државе сада имају могућност да на основу анализе ризика спроводе чешће контроле произвођача који су већ имали преступе. Поједностављује се и систем контроле узорака. Строжије контроле очекују увознике хране из трећих земаља, за које је досад важио неуједначен систем у земљама ЕУ.

Директива се такође односи и на храну за животиње, ГМ храну, средства за заштиту биља, као и сектор органске производње и означавања пољопривредних производа из неконвенционалне производње. Строжије контроле ће се односити и на проверу познавања производа за заштићеним географским пореклом.

Биљана Борзан, чланица парламентарних одбора за сигурност хране и заштиту потрошача, изјавила је да казне морају да буду високе, јер је до сада било тако да су оне практично биле мање од зарада остварених преваром.

– Било је случајева у којима се трговцима исплатило да варају потрошаче, јер је нелегална зарада била вишеструко већа од казни – рекла је Борзан и упозорила да за разлику од већине грађана ЕУ становници Хрватске неће уживати у бољој заштити у сектору сигурности хране, јер та држава није испоштовала рок и омогућила примену нове европске регулативе о службеним контролама у производњи и продаји хране. Нагласила је да нов закон није усвојен иако је влада имала две године да то уради.