Летонац са српским срцем

Концерт „Стара руска и српска нова година” резултат је мог вишедеценијског пријатељства са Србијом, српском културом и овдашњим музичким пријатељима. Програм ће бити српски и руски: новогодишњи, каже за „Политику” диригент Илмар Лапинш који ће у сутра увече (19.30 сати) на сцени земунског Мадленијанума „предводити” Државну иркутску филхармонију на концерту „Стара руска и српска нова година” уз наступ еминентних солиста.

На овом концерту којим Мадленијанум уједно почиње овогодишњу концертну сезону земунску публику чека занимљив програм руског репертоара са ретко представљеним делима код нас које ће извести Алексеј Тихомиров, солиста из Русије, док ће поједине арије, попут оне из опере „Кнез Игор” певати наши солисти: баритон Жељко Андрић, мецосопран Јадранка Јовановић која ће изводити старе српске народне песме, као и бас Иван Томашев. Улазнице за овај концерт су бесплатне, а исти програм Губернаторски симфонијски оркестар из Сибира одржаће и у понедељак увече, 13. јануара на сцени СНП-а у Новом Саду.

Илмар Лапинш, пореклом Летонац има и те како занимљиву биографију. Рођен је у Риги где је завршио средњу специјализовану музичку школу „Емилс Дарзинш”. Живео је у улици која се сада зове Брунинијеку (раније Сарканармијас). То је била диригентска улица, присећа се Лапинш. У њој су становали Александрс Вилуманис, Леонидс Вигнерс, Василиј Синајски. Нешто касније неуморни Лапинш путује у Лењинград да на Државном конзерваторијуму студира на факултету за оркестарску музику и дириговање. Мислио је да ће се по завршетку студија вратити кући, али је испало другачије: остао је у Русији. Једноставно, обузела га је и привукла руска култура.

– Да, рођен сам у Риги, радим у Русији, имам аустријско држављанство. Можда имам и српско срце! У време одрастања био сам чврсто убеђен да ће моја животна прича бити искључиво у вези са мојим родним градом: Ригом. Стварност је, ипак, била другачија, прича Илмар Лапинш и уједно констатује:

– Летонац у Русији. Како? Прво ми смо суседи и наши културни оквири су доста слични. Ево, рецимо, већина композитора са мог поднебља школовала се у Санкт Петербургу, као рецимо Емилс Дарзинш, а Јазепс Витолс је био професор Санктпетербуршког конзерваторијума.

То није све када је у питању интригантни Илмар Лапинш који је 1973. године магистрирао на Московском државном конзерваторијуму у класи великог диригента Бориса Хајкина. Био је асистент главног диригента Јарославске државне филхармоније, да би 1975. био именован за главног диригента Татарског државног академског театра опере и балета „Муса Џалил”. Лапинш је 13 година посветио Бољшом театру у Москви у коме је радио од 1970. до 1983. године. Док је Илмар Лапинш био у Бољшом театру десио се и један трагикомичан случај. Морао је да напусти театар будући да је 1979. запосленима у позоришту забрањено путовање у иностранство.

– Бољшој театар гостује у Паризу, треба да диригујем „Каменог госта” Даргомижског, веома сложену представу, а мени не дозвољавају да напустим земљу – често се присећа Лапинш уз објашњење:

– Испоставило се да је пре тога на Западу остао балетски играч из Риге Александар Годунов. А пет година раније на Западу је остао и Миша Баришњиков, такође из Риге.

После тога је Лапиншу био забрањен излазак из земље јер се бекство на Запад још једног уметника из Риге једноставно не би могло поднети. Ипак, диригенту је два пута дозвољено да оде у иностранство: у пријатељску Монголију.

Стицајем околности 1990. године Илмар Лапинш одлази у Југославију, а затим у Аустрију где ради као саветник за Босну и Херцеговину, као главни диригент и уметнички руководилац Бечког новог камерног оркестра, односно као диригент Бечке камерне опере. Од 1998. до 2000. године ради као диригент у Театро Филхармонико ди Верона (Италија). До одласка у Иркутск био је диригент музичког позоришта у граду Клајпеда (Литванија). Од 1. августа 2009. главни је диригент Иркутске обласне филхармоније. Заслужни је уметник РСФСР, почасни грађанин Републике Аустрије, носилац је медаље пријатељства народа Монголске Народне Републике…

– У Сибир сам дошао добровољно. Човек у принципу навикне на све. Чак и на 49 степени испод нуле. Моја музичка симпатија је сва добра музика: Чајковски, Брамс, Бинички, Христић. Ту су и џез пијанисти Ерол Гарднер и Оскар Питерсен. Обожавам народну музику свих народа. И најбољег светског певача народне музике: Предрага Цунета Гојковића, поручује Илмар Лапинш.