Среда, 17.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Време за чашу меда

Време за чашу меда
Ана Ивановић

Узбуђени стадион „Филип Шатрије” видео је прекјуче само један остварени сан. Неко је морао да буде овенчан шампионском славом, а неко да осети сву окрутност спортског надметања. Неко је морао да изгуби.

Ана Ивановић је у полуфиналу Међународног првенства Француске у тенису заслужено савладала Јелену Јанковић са 6:4, 3:6, 6:4. На шљаци у Паризу, најфинијој црвеној тениској чоји на свету, нашао се огроман улог. То не само што је био финале једног од четири најугледнија турнира, него и прво место на светској ранг-листи, а још неколико појединости је појачавало узбуђење у нестрпљивом ишчекивању коначног исхода. Био је то и први међусобни дуел наших тениских дива на такмичењу за „грен-слем” и велико надање Јанковићеве да ће на шљаци најзад да прекине серију од четири победе Ивановићеве против ње.

Седми најмлађи број 1

Штета је, кад се прст судбине већ тако и величанствено и сурово поиграо, што то није био мегдан за трофеј. Наше најбоље тенисерке су приуштиле непосредним гледаоцима да им у ушима још одзвања бат рекета од беспоштедног надигравања, а телевизијском аудиторијуму да и дан после расправља у чему је једна била боља и да ли је друга могла више.

Воља жреба је била да се састану тамо и докле су предвиђено стигле. Да расплет њиховог окршаја буде с историјским значајем, непредвиђено се заложила Рускиња Динара Сафина, противник у данашњем финалу (15 часова). Пошто је избацила земљакињу Марију Шарапову, која прекосутра препушта чело листе, а онда у првом полуфиналном мечу и још једну сународницу Светлану Кузњецову, једину која је такође била у игри за прво место, под условом да тријумфује, сусрет Ивановићеве и Јанковићеве је добио нову драж. Неко је морао да постане 17. први женски „рекет” од када је почело компјутерско обрачунавање поена за светску ранг-листу (1975). Неко је морао у том најузвишенијем часу, док се аплаузи разлежу у висине у част победника, да напусти игралиште погнуте главе.

Од прекосутра Ивановићева с 20 година и седам месеци постаје и седма најмлађа тенисерка у вођству после Швајцаркиње Мартине Хингис (1997), наше, а потом америчке играчице Монике Селеш (1991), Американке Трејси Остин (1980), Немице Штефи Граф (1987), Шарапове (2005) и Белгијанке Ким Клајстерс (2003). За Јанковићеву је се с тим неодбрањивим, громовитим и неухватљивим форхендом, испаљеним с друге стране мреже, дошао час да погледа поразу у очи. Учинила је то храбро и достојанствено. Ивановићева јој је пружала руку, а она јој је пала у загрљај, стављајући тако целом свету на знање да је победа њене противнице чиста као суза, да нипошто не жели да је умањи, иако је било и изазивачких важних лоптица, оних које су ишле у аут за центиметар.

У том тренутку је тријумфализма њене супарнице била је свесна да јој у свлачионици, кад напусти поприште једног од најжешћих окршаја на „Ролан Гаросу” у последње време, предстоји суочавање са собом, премотавање филма у глави и борба мисли. Бујица осећања је неминовно преплавила и победницу и поражену Јанковићева је на прес-конференцију дошла уплакана.

– Убићу се, шта друго – одговорила је на питање шта сад. – Вечерас ћу се напити.

Осмех јој се, наравно, брзо развукао на лицу, иако је преко језика морала да превали болну истину.

– Много сам разочарана због пораза, јер сам желела прво место и пласман у финале турнира за „грен-слем” први пут, али велика ми је сатисфакција што је ово још један успех нашег тениса. Било би, међутим, боље да смо се среле у финалу и да су онда успешнијој припали и титула и број 1 – казала је Јанковићева која је кратких рукава остала у полуфиналу и на Међународном првенству САД претпрошле године, на „Ролан Гаросу” лане и на Међународном првенству Аустралије ове сезоне, а тенисерке које су је побеђивале потом су и освајале трофеј (Белгијанка Жистин Енен два пута и онда Шарапова).

Ивановићева и на корак од највредније победе у каријери не треба да заборави колико је и њена противница допринела да се на кров света попне после каквог меча. Њихов најважнији окршај се неће памтити само по историјској тежини него и по борби две лавице које су биле рањене у појединим моментима, а онда су се преобраћале у разгоропађене хијене. Ивановићевој је два пута пошло за руком да препороди игру и наметне свој убитачан ритам који јој је заштитни знак. Јанковићева је почела боље, а у наставку се уздигла једном, пребродивши тешку кризу.

Јанковићева поново на прекретници

То и даље остаје њена велика бољка. Да ли због крхкости, коју често ставља у први план, да ли зато што нема више одакле да црпи снагу у финишу или због нечег трећег, Јанковићева у важним мечевима не успева да приведе посао крају када се чини да је ближа победи. Ивановићева као да је осетила у прекјучерашњем мечу да њен последњи трзај неће да остане узалудан.

Може још много закључака да се изведе о игри једне и друге, али два су упадљива. Јанковићева је технички комплетнија тенисерка од Ивановићеве, али је Ивановићева снажнија и робуснија од ње што јој изузетно помаже када потеже своја најубојитија оружја сервис и форхенд и не пада јој на памет да их задене док не оствари своју велику пажљиво исклесану амбициозност која је очигледно доминантна црта њене личности још од млађих дана.(/slika2)

Није одступала ни педаљ од ње и када је испијала чаше жучи и због тога је можда и било суђено да се пре домогне врха него наша друга тениска дива. Сад кад највише горчи у устима Јанковићеве, долази прекретница у њеној каријери. С вододелнице пре две године, када је после десет узастопних пораза помишљала и да остави тенис, устремила се ка врху. Сада јој поново предстоји суочавање са собом и корак на врх, који подједнако заслужује колико и Ивановићева, како не би доживела Сизифову судбину.

Што се тиче Ивановићеве, данас је још један њен велики дан. Прошле године је у финалу на „Филипу Шатријеу” подлегла великом узбуђењу па је била лак плен за искусну Ененову (6:1, 6:2), која се тако домогла Купа „Сузан Ленглан” трећи пут узастопно, а четврти укуоно.

Други пут је у великом финалу била ове године у Мелбурну. Свесна изгледне прилике против Шарапове, завршила је уплакана због пораза са 7:5, 6:3. Време је за чашу меда.

Рускиња се узда у први сервис

Данас јој је први велики финале у који улази као фаворит, што говори и ранг-листа (Сафина ће се прекосутра помаћи с 14. места на девето и тако поновити пласман каријере, од пре годину дана), али су игре Рускиње у последње време, а нарочито на „Ролан Гаросу” најава за меч који ће по изузетности бити раван полуфиналном дуелу наших тенисерки. Сафина има дрскост свог брата Марата, некада „првог” рекета света, коју је испољила и недавно на великом турниру на шљаци у Берлину где је наследила трофеј од Ивановићеве. То је и највреднија победа у каријери 22-годишње Рускиње.

– Усредсредићу се на своју, а не на игру противнице. Ко први успостави иницијативу, има веће шансе за победу. Ивановићева не воли да се брани и зато с њом треба бити агресиван. Нико не воли да трчи тамо-овамо по основној линији, не само она – оцењује Сафина уочи финала која је на телевизији гледала део меча Ивановић – Јанковић. – Кадгод јој је Јанковићева дала шансу, она ју је користила. Изузетно је опасна кад напада па ћу покушати да је у старту спречим сервисом. Много тога се променило од наших претходних дуела још претпрошле године. Поправила је кретање. Није случајно прва на свету јер то не пада с неба. Напорно се усавршавала. Има одличан тим који јој помаже. Очекујем узбудљив меч.

Ивановићева води с 2:1 у победама. Ако буде успешна данас, постаће 20. различита победница „Ролан Гароса” у ери професионализма (од 1968).

--------------------------------------------------- 

Све тениске краљице

Крис Еверт

САД

3. новембар 1975.

140 недеља

262

Ивон Гулагонг

Аустралија

26. април 1976.

2

2

Мартина Навратилова

Чехословачка, САД

10. јул 1978.

27

331

Трејси Остин

САД

7. април 1980.

2

22

Штефи Граф

Немачка

17. август 1987.

186

377

Моника Селеш

Југославија, САД

11. март 1991.

21

178

Аранча Санчез Викарио

Шпанија

6. фебруар 1995.

2

12

Мартина Хингис

Швајцарска

31. март 1997.

80

209

Линдзи Девенпорт

САД

12. октобар 1998.

17

97

Џенифер Капријати

САД

15. октобар 2001.

3

17

Венус Вилијамс

САД

25. фебруар 2002.

3

11

Серена Вилијамс

САД

8. јул 2002.

57

57

Ким Клајстерс

Белгија

11. август 2003.

10

19

Жистин Енен Арден

Белгија

20. октобар 2003.

1

 117

Амели Морезмо

Француска

13. септембар 2004.

5

39

Марија Шарапова

Русија

22. август 2005.

1

21

Ана Ивановић

Србија

16. јун 2008.

1

1

Колоне значе: (1) име и презиме, (2) земља, (3) датум доласка на прво место, (4) на првом месту први пут, (5) укупно

Компјутерско обрачунавање бодова за светску ранг-листу покренуто је 1975, али је у једном случају и рачунар погрешио. Неправда је исправљена после 31 године. Аустралијанки Ивон Гулагонг је у децембру признато да је свргнула с трона прву тениску краљицу Американку Крис Еверт од 26. априла до 9. маја 1976. И док није било компјутерског рачунања, поједини ауторитети су је сматрали најбољом на свету, а други су сматрали да је неприкосновена њена савременица и велики ривал Американка Били Џин Кинг. Најчешће је на врху била Немица Штефи Граф (377 недеља), која је најдуже била и непрекидно (186).

---------------------------------------------------

Прво место као неостварени сан

ДРУГО МЕСТО

Вирџинија Вејд

В. Британија

3. новембар 1975.

Андреа Џегер

САД

17. август 1981.

Кончита Мартинез

Шпанија

30. октобар 1995.

Јана Новотна

Чешка

7. јул 1997.

Анастасија Мискина

Русија

13. септембар 2004.

Светлана Кузњецова

Русија

10. септембар 2007.

ТРЕЋЕ МЕСТО

Пам Шривер

САД

20. март 1984.

Хана Мандликова

Чехословачка

30. април 1984.

Венди Турнбул

Аустралија

7. јануар 1985.

Мануела Малејева

Бугарска

4. фебруар 1985.

Габријела Сабатини

Аргентина

27. фебруар 1989.

Мери Пирс

Француска

30. јануар 1995.

Аманда Куцер

Јужна Африка

3. новембар 1997.

Натали Тозија

Француска

8. мај 2000.

Нађа Петрова

Русија

5. мај 2006.

Јелена Јанковић

Србија

11. јун 2007.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.