Време за чашу меда

Узбуђени стадион „Филип Шатрије” видео је прекјуче само један остварени сан. Неко је морао да буде овенчан шампионском славом, а неко да осети сву окрутност спортског надметања. Неко је морао да изгуби.

Ана Ивановић је у полуфиналу Међународног првенства Француске у тенису заслужено савладала Јелену Јанковић са 6:4, 3:6, 6:4. На шљаци у Паризу, најфинијој црвеној тениској чоји на свету, нашао се огроман улог. То не само што је био финале једног од четири најугледнија турнира, него и прво место на светској ранг-листи, а још неколико појединости је појачавало узбуђење у нестрпљивом ишчекивању коначног исхода. Био је то и први међусобни дуел наших тениских дива на такмичењу за „грен-слем” и велико надање Јанковићеве да ће на шљаци најзад да прекине серију од четири победе Ивановићеве против ње.

Седми најмлађи број 1

Штета је, кад се прст судбине већ тако и величанствено и сурово поиграо, што то није био мегдан за трофеј. Наше најбоље тенисерке су приуштиле непосредним гледаоцима да им у ушима још одзвања бат рекета од беспоштедног надигравања, а телевизијском аудиторијуму да и дан после расправља у чему је једна била боља и да ли је друга могла више.

Воља жреба је била да се састану тамо и докле су предвиђено стигле. Да расплет њиховог окршаја буде с историјским значајем, непредвиђено се заложила Рускиња Динара Сафина, противник у данашњем финалу (15 часова). Пошто је избацила земљакињу Марију Шарапову, која прекосутра препушта чело листе, а онда у првом полуфиналном мечу и још једну сународницу Светлану Кузњецову, једину која је такође била у игри за прво место, под условом да тријумфује, сусрет Ивановићеве и Јанковићеве је добио нову драж. Неко је морао да постане 17. први женски „рекет” од када је почело компјутерско обрачунавање поена за светску ранг-листу (1975). Неко је морао у том најузвишенијем часу, док се аплаузи разлежу у висине у част победника, да напусти игралиште погнуте главе.

Од прекосутра Ивановићева с 20 година и седам месеци постаје и седма најмлађа тенисерка у вођству после Швајцаркиње Мартине Хингис (1997), наше, а потом америчке играчице Монике Селеш (1991), Американке Трејси Остин (1980), Немице Штефи Граф (1987), Шарапове (2005) и Белгијанке Ким Клајстерс (2003). За Јанковићеву је се с тим неодбрањивим, громовитим и неухватљивим форхендом, испаљеним с друге стране мреже, дошао час да погледа поразу у очи. Учинила је то храбро и достојанствено. Ивановићева јој је пружала руку, а она јој је пала у загрљај, стављајући тако целом свету на знање да је победа њене противнице чиста као суза, да нипошто не жели да је умањи, иако је било и изазивачких важних лоптица, оних које су ишле у аут за центиметар.

У том тренутку је тријумфализма њене супарнице била је свесна да јој у свлачионици, кад напусти поприште једног од најжешћих окршаја на „Ролан Гаросу” у последње време, предстоји суочавање са собом, премотавање филма у глави и борба мисли. Бујица осећања је неминовно преплавила и победницу и поражену Јанковићева је на прес-конференцију дошла уплакана.

– Убићу се, шта друго – одговорила је на питање шта сад. – Вечерас ћу се напити.

Осмех јој се, наравно, брзо развукао на лицу, иако је преко језика морала да превали болну истину.

– Много сам разочарана због пораза, јер сам желела прво место и пласман у финале турнира за „грен-слем” први пут, али велика ми је сатисфакција што је ово још један успех нашег тениса. Било би, међутим, боље да смо се среле у финалу и да су онда успешнијој припали и титула и број 1 – казала је Јанковићева која је кратких рукава остала у полуфиналу и на Међународном првенству САД претпрошле године, на „Ролан Гаросу” лане и на Међународном првенству Аустралије ове сезоне, а тенисерке које су је побеђивале потом су и освајале трофеј (Белгијанка Жистин Енен два пута и онда Шарапова).

Ивановићева и на корак од највредније победе у каријери не треба да заборави колико је и њена противница допринела да се на кров света попне после каквог меча. Њихов најважнији окршај се неће памтити само по историјској тежини него и по борби две лавице које су биле рањене у појединим моментима, а онда су се преобраћале у разгоропађене хијене. Ивановићевој је два пута пошло за руком да препороди игру и наметне свој убитачан ритам који јој је заштитни знак. Јанковићева је почела боље, а у наставку се уздигла једном, пребродивши тешку кризу.

Јанковићева поново на прекретници

То и даље остаје њена велика бољка. Да ли због крхкости, коју често ставља у први план, да ли зато што нема више одакле да црпи снагу у финишу или због нечег трећег, Јанковићева у важним мечевима не успева да приведе посао крају када се чини да је ближа победи. Ивановићева као да је осетила у прекјучерашњем мечу да њен последњи трзај неће да остане узалудан.

Може још много закључака да се изведе о игри једне и друге, али два су упадљива. Јанковићева је технички комплетнија тенисерка од Ивановићеве, али је Ивановићева снажнија и робуснија од ње што јој изузетно помаже када потеже своја најубојитија оружја сервис и форхенд и не пада јој на памет да их задене док не оствари своју велику пажљиво исклесану амбициозност која је очигледно доминантна црта њене личности још од млађих дана.(/slika2)

Није одступала ни педаљ од ње и када је испијала чаше жучи и због тога је можда и било суђено да се пре домогне врха него наша друга тениска дива. Сад кад највише горчи у устима Јанковићеве, долази прекретница у њеној каријери. С вододелнице пре две године, када је после десет узастопних пораза помишљала и да остави тенис, устремила се ка врху. Сада јој поново предстоји суочавање са собом и корак на врх, који подједнако заслужује колико и Ивановићева, како не би доживела Сизифову судбину.

Што се тиче Ивановићеве, данас је још један њен велики дан. Прошле године је у финалу на „Филипу Шатријеу” подлегла великом узбуђењу па је била лак плен за искусну Ененову (6:1, 6:2), која се тако домогла Купа „Сузан Ленглан” трећи пут узастопно, а четврти укуоно.

Други пут је у великом финалу била ове године у Мелбурну. Свесна изгледне прилике против Шарапове, завршила је уплакана због пораза са 7:5, 6:3. Време је за чашу меда.

Рускиња се узда у први сервис

Данас јој је први велики финале у који улази као фаворит, што говори и ранг-листа (Сафина ће се прекосутра помаћи с 14. места на девето и тако поновити пласман каријере, од пре годину дана), али су игре Рускиње у последње време, а нарочито на „Ролан Гаросу” најава за меч који ће по изузетности бити раван полуфиналном дуелу наших тенисерки. Сафина има дрскост свог брата Марата, некада „првог” рекета света, коју је испољила и недавно на великом турниру на шљаци у Берлину где је наследила трофеј од Ивановићеве. То је и највреднија победа у каријери 22-годишње Рускиње.

– Усредсредићу се на своју, а не на игру противнице. Ко први успостави иницијативу, има веће шансе за победу. Ивановићева не воли да се брани и зато с њом треба бити агресиван. Нико не воли да трчи тамо-овамо по основној линији, не само она – оцењује Сафина уочи финала која је на телевизији гледала део меча Ивановић – Јанковић. – Кадгод јој је Јанковићева дала шансу, она ју је користила. Изузетно је опасна кад напада па ћу покушати да је у старту спречим сервисом. Много тога се променило од наших претходних дуела још претпрошле године. Поправила је кретање. Није случајно прва на свету јер то не пада с неба. Напорно се усавршавала. Има одличан тим који јој помаже. Очекујем узбудљив меч.

Ивановићева води с 2:1 у победама. Ако буде успешна данас, постаће 20. различита победница „Ролан Гароса” у ери професионализма (од 1968).

--------------------------------------------------- 

Све тениске краљице

Колоне значе: (1) име и презиме, (2) земља, (3) датум доласка на прво место, (4) на првом месту први пут, (5) укупно

Компјутерско обрачунавање бодова за светску ранг-листу покренуто је 1975, али је у једном случају и рачунар погрешио. Неправда је исправљена после 31 године. Аустралијанки Ивон Гулагонг је у децембру признато да је свргнула с трона прву тениску краљицу Американку Крис Еверт од 26. априла до 9. маја 1976. И док није било компјутерског рачунања, поједини ауторитети су је сматрали најбољом на свету, а други су сматрали да је неприкосновена њена савременица и велики ривал Американка Били Џин Кинг. Најчешће је на врху била Немица Штефи Граф (377 недеља), која је најдуже била и непрекидно (186).

---------------------------------------------------

Прво место као неостварени сан

ДРУГО МЕСТО

ТРЕЋЕ МЕСТО