Школска торба мора да се растерети

Више од 60 школа на територији целе Србије подржало је иницијативу „Стојим право”, коју су покренули портал за родитеље „Детињарије” и Развојни центар за децу и одрасле „Фактор” са циљем да се смањи тежина ђачких торби које у просеку имају између пет и осам килограма. Иако процене физијатара и ортопеда говоре да дете које има 20 килограма не би смело да носи торбу тежу од три килограма, пракса показује да ђаци прваци носе ранчеве тешке од шест до осам килограма. Због тога не чуди податак да су деформитети кичменог стуба утврђени код сваког трећег детета школског узраста.

– Због претешких торби деца не могу сама да одлазе у школу јер су одрасли принуђени да носе њихове школске торбе, па ђаци који су социјално и психолошки потпуно спремни да сами иду у школу и враћају се из ње, одлазе у друштву родитеља, чиме се омета социјализација и осамостаљивање малишана – истиче Јована Папан, уредница портала „Детињарије”.

Наша саговорница додаје да су некадашњи уџбеници били прављени од лакших материјала и јефтинијег картона – данас је већина књига направљена од тврдог картона, због чега су оне обимније и теже, а радне свеске неретко теже колико и саме књиге.

– Сама школска торба тешка је минимум један килограм, пернице су такође крупне и тешке, а деца често носе у школу и теглице, чаше и маказе за потребе практичне наставе. За похвалу је свака креативност учитељица које поткрепљују мануелне и уметничке вештине ученика, али сав тај прибор за креативно стваралаштво додатно отежава школску торбу. Ако истог дана ђаци имају и музичко и ликовно и физичко, њихова торба може да тежи више од десет килограма – напомиње наша саговорница, подсећајући да је пројекат ђачких ормарића пропао јер су деца губила кључеве, а када се установило да један кључић отвара више ормарића, ствари су почеле да нестају и због тога се одустало од остављања књига у школским ормарићима.

Снежана Голић, педагог и координатор пројекта „Стојим право”, каже да овај проблем додатно компликује чињеница да су ђаци условљени да купују књиге одређеног издавача којим неки наставници нису задовољни па захтевају и додатне књиге, што све повећава тежину ђачке торбе.

Ова иницијатива подржана је од стране школске управе Новог Сада и подружнице педагога Јужнобачког округа, а замишљена је тако да директор апелује на наставнике да траже максимално две ствари по предмету за један час. То конкретно значи да наставник српског језика за један час може да тражи само читанку и свеску, јер се у пракси дешава да ђак за овај предмет носи књигу из граматике, читанку, тзв. обичну свеску и свеску за лектиру и домаћи. Више од сто директора оценило је позитивном ову иницијативу и обећало да ће с наставничким већем и саветима родитеља да направи план њене примене.

– Готово из свих предмета наставници траже да се носи уџбеник, радни лист и свеска. Књига из биологије тешка је 680 грама, историја је тежа сто грама и то је просечна тежина школског уџбеника. Ако знам да одређеног дана у недељи мој син има физичко и музичко, морам да седнем за волан и одвезем га до школе јер школска торба „обогаћена” опремом за физичко, мелодиком за музичко и ужином значи искривљену кичму мог детета – прича мајка једног седмака који похађа школу у центру града у којој од првог разреда основне школе ђачки ормарићи нису били у функцији.

У Секретаријату за образовање и дечју заштиту града Београда подсећају да је главни град обезбедио школске ормариће за све ученике основних школа у школској 2011/2012. години и додају да су они власништво школа које су и одговорне за њихово одржавање.

– У неким школама заживела је пракса њиховог коришћења, у неким није, а о коришћењу ормарића договара се на родитељским састанцима и састанцима Савета родитеља у свакој школи. То значи да их ученици у договору са школом могу користити за намене које сматрају адекватним, о чему опет одлучују родитељи – напомињу у Секретаријату за образовање и дечју заштиту града Београда.