Нови живот Ракине баре

Ракина бара у Сремчици, једино од шест преосталих крашких језера у Шумадији, већ је годинама на ивици опстанка – у њој готово да нема воде и живог света. Подухвата да је врате из „клиничке смрти” прихватили су се чланови Удружења „Еко-Панчевачки рит – Сремчица”. Већ неколико месеци они покушавају да овом заборављеним природном благу врате функцију и изглед које је имало до пре двадесетак година.

– Одлучили смо да предузмемо нешто да бисмо спречили потпуно уништење језера. У новембру прошле године очистили смо поточић из кога се језеро напајало водом. Извор потока био је годинама запуштен, прекрили су га лишће, грање, земља, прорадило је и клизиште... А и вода из овог потока није утицала у језеро. Расипала се на неколико метара од њега, у оближњој вртачи због чега се оно готово исушило – прича Милан Томашевић, из Удружења „Еко-Панчевачки рит – Сремчица”.

Ова група ентузијаста је уз помоћ мотике и ашова очистила поток, уклонила купињар, а са самог извора багером склонила веће количине глине, шута и муља. Затим су покосили цео простор око језера и почели да уклањају рогоз у који је зарасло.

– После чишћења, у потоку се проток воде знатно повећао – уместо десетак, из извора је потекло 50 литара у минути, односно 73 кубика дневно. У језеру се до тада задржавала само вода од падавина, а када смо усмерили поток у њега већ после месец дана ниво воде уз обалу био је до потколенице. Чак се у једном моменту ухватио и лед. Пошто дно језера није очишћено, одлучили смо да воду поново скренемо да би се испитало његово тло. Али, тај посао не можемо да урадимо сами, већ нам је потребна помоћ стручњака и институција. Дно језера требало би да се истражи сондама и утврди да ли и у њему можда има вртача, али и да се процени да ли да муљ треба уклањати или не – напомиње Томашевић.

До сада је већи део проблема због којег је ово језеро прво постало септичка јама, а потом остало без воде – решен.

– Дуже време су поједини власници кућа у језеро испуштали канализацију. Пошто је то свима правило проблем, комшије су изашле једни другима у сусрет и пустиле да се кроз њихове плацеве цевима проведе канализација. Сада је очишћен и поток из кога се језеро снабдевало водом. Остало је да се реши питање вртаче испред језера. Она може да се затрпа земљом. То подразумева да се у вртачу сипају велике количине глине и да се она добро утаба да би се направила одређена врста чепа. Предстоји нам још пуно посла, али се велики део урадио, тако да би била прва штета да се са започетим сада прекине – објашњава Томашевић.

У почетку је у сређивању Ракине баре учествовао Милан и његових неколико другара, али се број људи из викенда у викенд повећавао па их је прошле недеље било 40.

Пре 12 година урађена је Студија еколошке заштите Ракине баре коју је иницирала општина Чукарица.

– Ту студију је урадио Центар за геодезију и геоинформатику и она ће представљати основу за будуће радове. Средином јануара одржан је састанак чланова удружења и Срђана Коларића, председника општине, јер је део земљишта где је само језеро и где је поток у власништву општине. Сагласили смо се с тим да удружење организује чишћење отпада, крчење дивље вегетације, као и прве фазе ревитализације језера, а повезали смо и удружење и „Чистоћу”. У плану нам је уредимо и део пута око језера – кажу у општини Чукарица.

Они кажу да су омогућили контакте између удружења и надлежних служби да би се урадила геодетска снимања и анализа тла базена.

Видео се сваки камичак

Пре седамдесет година вода у језеру је била толико чиста да се могао видети сваки камичак на дну, а мештани су мрежама хватали шаране тешке и по пет килограма. На извору који утиче у језеро домаћини су појили стоку, а многи од житеља Сремчице су овде научили да пливају. Педесетих година прошлог века постојала је намера да се језеро преобрази у туристички центар уређењем обале, изградњом ресторана и разних угоститељских објеката. Идеја, међутим, није наишла на разумевање свих нивоа власти, сећају се старији житељи Сремчице.

Фактографија

Ракина бара једно је од шест крашких језера у Шумадији (некада их је било 15)
Дужина језера – око 170 метара
Ширина језера – око 110 метара
Дубина воде некада је износила од метар до два
Језеро се налази на надморској висини од 180 метара