Свађа СПС-а и СНС-а због Равногорске споменице

Расправу у појединостима о Предлогу закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица у Скупштини Србије јуче је обележила оштра полемика између социјалиста, с једне стране, и радикала и дела напредњака, с друге. „Поделу” и варнице изазвао је амандман Ђорђа Милићевића (СПС), који је влада прихватила, а којим се „Равногорска споменица 1941” преименује у „Антифашистичку споменицу 1941”, што је наљутило радикале и део напредњака, пре свега Мају Гојковић, због „нефер односа и некоректности према припадницима равногорског покрета, који су се борили против фашиста”.

Иницијатор полемике о називу споменице био је амандман Божидара Делића (СРС), који је тражио да се промени назив споменице за борце у ратовима од 1990–1999. године – „Борачка споменица”, тако што би ту писало и „браниоци отаџбине 1990–1999”. Успут је замерио влади што је прихватила амандман Ђорђа Милићевића, а од Милићевића, „који није дошао у скупштину”, затражио да „повуче сраман амандман”.

Реаговао је Неђо Јовановић (СПС), рекавши да „социјалисти немају ни један једини разлог да повуку амандман који је влада прихватила”. Казао је: „Амандманом није учињено ништа што би продубљивало и подизало тензије, неслагања око одређених историјских чињеница, јаз између идеологија. Учињено је супротно, овим се постиже афирмација нечега што је давно постигнуто, а то је помирење идеологија у смислу да постоји само један покрет – антифашистички покрет, коме су припадали они који су се борили против фашизма, без обзира на идеолошко опредељење. СПС никада неће одустати од неговања тековина НОБ-а, партизанског покрета и победе над фашизмом. Историја је показала да је 1945. године слом фашизма био продукт велике херојске борбе народноослободилачких покрета широм Европе, где су предњачили партизански покрети.”

Божидар Делић је узвратио да је владин предлог био адекватан, „одличан, прихватљив, зашто се једним амандманом квари то”. Говорио је о комисијама које одлучују о правима бораца, истакао је да је у њима увек већина из СУБНОР-а, „ниједан припадник равногорског покрета никада није успео да оствари ниједно своје право”.

Укључила се Маја Гојковић (СНС), рекавши да је „у праву генерал Делић, а ако неко има право да подноси амандмане у име јединства државе, како је писало у образложењу, онда имамо право и ми који се не слажемо с таквим схватањем дешавања у Другом светском рату”. Додала је: „Помало ми је доста тога да од 1945. до 2020. године, ми који припадамо породицама оних који су дали своје животе, а после то платили суровим кажњавањем комунистичког режима, стално ћутимо, да не смемо ништа да кажемо због јединства Србије. Па, сад да ћутимо због јединства коалиције и владе. Довољно сам политички свесна тога да се за владине законе гласа када сте у владајућој коалицији, али ово није коректно и није фер због половине Србије која је учествовала у Другом светском рату, за слободу ове државе. Немојте да кажете да су наши преци били фашисти. Немојте, молим вас, да пређете ту границу.”

Гојковићева је казала: „И комунисти су чинили злочине. Седамдесет пет година касније неко не може да пристане на то, у име јединства Србије, да су и они који нису били комунисти давали животе за Србију. Јесу, нису помагали Немцима, нису били фашисти. Присталице Драже Михаиловића нису хтеле комунизам, да је сада 1941. година, ја бих била присталица Драже Михаиловића, никад се не бих борила за комунистичке идеје. Стално расправљамо да ли је Србија била на овој или оној страни, онда се неке колеге наљуте, па изађу, па неће да присуствују, много им је осетљива тема. Зашто никада не причамо о томе шта се дешавало у појединим деловима Србије? Зашто само СНС мора да има свест да радимо нешто добро за Србију? Зашто Социјалдемократска партија Србије не може да разговара о томе? Можемо ли да причамо о ’Ханџар дивизијама’? Не можемо изгледа.”

Немања Шаровић (СРС) казао је да је Скупштина Србије законом изједначила припаднике партизанског и равногорског покрета и додао да је „Неђо Јовановић увредио достојанство скупштине кад каже да постоји само један антифашистички покрет, Неђо Јовановић не може да прихвати слом комунизма, и даље живи у тим временима”. Неђо Јовановић му је одговорио да је његово право у ком ће времену да живи и додао: „Откопавамо нешто што смо закопали. Амандман СПС-а не урушава било чију идеологију. Напротив, то је још један позив на помирење. Реч ’антифашистичка’ подразумева све оне који су се борили против окупатора, а једини окупатор била је Хитлерова машинерија. Ничија права амандманом нисмо дерогирали, па ни равногораца, а ако равногорци сматрају да нису антифашисти, то је њихов проблем. Ја сам сигуран да су партизани антифашисти.”

Борислав Ковачевић (ПУПС) казао је да се о једној овако осетљивој теми не може причати оваквим тоном, „као председница скупштине, иако стојим иза онога што је садржајно рекла, али не може се тако реаговати – тако се изазива жуч и свађалачки тон, апелујем да се у даљој дискусији води рачуна о томе”.

Реаговао је и Драган Шормаз (СНС), који се сложио са својом страначком колегиницом Мајом Гојковић, а и Ђорђе Милићевић, који је још једном објаснио да му намера није била да било коме оспорава права и изазива поделе и да реч „антифашизам” обухвата све антифашисте... Ситуација се потом смирила, па је расправа о амандманима на овај закон завршена у мирнијем тону.

М. Чекеревац