Увек хоћу више

Од извештача „Спортског журнала”

Дубаи – Новак Ђоковић има једну невероватну особину – таман помислите да је постигао све што је могуће у тениском свету, а он то опет надмаши. Баш тај квалитет је доказао тријумфом у Дубаију (тврда подлога, 2.950.420 долара). Успео је чак и да превазиђе свој невероватан старт сезоне у 2011. Тада је годину почео пехарима на Аустралијском опену и у Дубаију, а сада има исте те две титуле, али и тријумф на АТП купу са Србијом.

Пре девет година је после прва два месеца сезоне имао 12 победа, а сада их има 18. Тада је из претходне године пренео две победе са Дејвис купа, а сада три и укупно је несавладан у 21 партији, још од пораза од Роџера Федерера у групној фази Мастерса у Лондону у новембру.

На питање да упореди себе из 2011. и сада, Новак каже:

– Увек се трудим да окренем нову страницу. Био сам те среће да имам много достигнућа и изванредних резултата који су ми крунисали каријеру и дозволили да будем спортиста какав сам данас. С друге стане, трудим се да будем у моменту, да гледам само шта могу да урадим сада, да наредни корак буде што успешнији за мене као тенисера. Увек хоћу више.

Шта је сада најважније?

– Да будем здрав за наредне изазове. Чињеница да је ово један од најбољих почетака свих сезона у мом животу, знам да је овај низ сада поприлично озбиљан и да га људи пореде са 2011, али мислим да је то још далеко. Барем обарање тог рекорда. Наравно да је ово изузетно велики стимуланс и много ћу самопоуздања извући из ове недеље. За сваки наредни меч и наредни изазов осећам већу самоувереност.

Већ за десет дана почињу амерички мастерси?

– Јасно ми је које циљеве имам и радим на томе да их остварим. Трудићу се да останем здрав и спреман и да сјајно одиграм Индијан Велс и Мајами. Заиста сам мотивисан да то урадим. Могу много поена да освојим на та два мастерса 1.000.

Годинама вам је Дубаи био одскочна даска за веће турнире у Индијан Велсу и Мајамију. Последњих неколико сезона нисте долазили овде и успеси на америчким мастерсима су изостали?

– Имао сам последњих година проблеме са лактом, оба ова турнира су некако долазили у тренутку када нисам играо ни како знам ни како умем. Резултати у Мајамију и Индијан Велсу су ми раније били изврсни, оба сам освајао бар по пет пута. Радујем се изазову, као и чињеници да имам још две недеље дотле, што значи да ћу се добро одморити и припремити.

Предстоји вам велика битка за рушење највећих рекорда у тенису. Да ли сте спремни за то?

– Мотивација ми никада не недостаје. Увек успем да је нађем у малим детаљима и стварима. Највећи мотив је мој напредак као тенисера и као личности. Тенис је права платформа за то, да научим да се што боље развијем, и лично и професионално. Наравно инспирисан сам и мотивисан циљевима које сам поставио. Зато и играм тенис професионално. Зато се и такмичим.

Шта очекујете од наредних турнира?

– Сезона је почела на најбољи могући начин, свестан сам да већина мојих противника нема шта да изгуби, да ће на терен излазити одлучни да одиграју најбоље што могу и прекину моју серију. С друге стране, што више побеђујем, више сам самоуверен, боље се осећам у следећем мечу и боље га играм.

Савладали сте Циципаса у финалу, чији сервис асова младе генерације вам задаје највише проблема?

– Још нисам играо против Опелке. Због висине подсећа на Изнера и сигурно има најнезгоднији сервис од младе генерације. Већина њих су веома високи и због тога имају веома снажне сервисе који им доносе доста лаких поена. Зверев, Медведев, Циципас, Хачанов, сви они имају веома јак сервис. Тешко је изабрати једног, имају сличну технику, снагу. Стефанос је у финалу често сервирао између 200 и 215 километара на сат. У таквим ситуацијама не желите да будете на другој страни мреже, када пројектил долети до вас. На срећу, могу да се поуздам у свој ретерн који ме увек служи добро.

Често истичете колико вам је помогло одрастање током деведесетих?

– Дугујем велику захвалност родитељима, средини у којој сам живео и околностима у којима сам одрастао, које су биле јако тешке и изазовне. Из ове перспективе, захвалан сам што сам прошао кроз то искуство, јер је то допринос бољем освешћивању и разумевању скромности у животу и дозволило ми да више ценим ствари, да боље разумем шта се дешава, да живим живот у овом тренутку.

Радим на својим грешкама

Невероватно је колико Ђоковића сви успеси и сва слава на терену нису издигли изнад основних људских вредности, невероватно је колико он плени скромношћу.

– Наравно, и ја сам грешан као и свако, и сваког дана се трудим да освестим те неке своје грешке, карактерне, емотивне, на терену и ван њега, и да радим на томе. Требало ми је много година да схватим да је то процес, путовање. Превише сам био срдит и горд према себи, и самокритичан. То знам и даље да будем, али не у оној мери како је то раније било. То је једна од највећих победа у мом животу, освешћивање тога, рекао је светски број један.

Из Србије у Америку

Новак је јуче допутовао кући из Дубаија, односно вратио се, јер је и пре одласка у Емирате био у Београду.

– Бићу шест дана у Србији, у својој земљи, у свом граду, и то ми даје додатну снагу – објаснио је колико се радује повратку кући.

Ђоковић је у Дубаију био са мајком, оцем и обоје деце. Супруга Јелена је имала активности у Србији, па је изостала. Са њим се вратио и његов венчани кум Невен Марковић.

У авион је ушао као и сваки добар отац, носећи ћеркицу Тару у наручју. Из сваког његовог покрета види се колико ужива у очинству, да не жели да пропусти ниједну прилику за време са децом. Наравно, до Београда је путовао у првој класи, а његово присуство у авиону, иако запажено, није изазвало стампедо путника за аутограме. Можда су пала један или два.

Већина људи је само бацила по који поглед према предњем делу авиона, неколико њих се приближило да погледа изблиза, иза гајтана који дели прву класу од осталих путника, а само један је баш упиљио да види шта се дешава.

Када је авион слетео, Новак је са породицом отишао на специјалан излаз, тако да ако је неко вребао шансу за аутограм током чекања пртљага, преварио се.

Надмашио Иванишевића

Ђоковић није само освојио пету титулу у Дубаију, него је и срушио једну традицију. Никада до прекјуче у финалима прве двојице носилаца није победио главни фаворит. У четири претходна финала, а традиција је почела поразом Горана Иванишевића против Томаста Мустера, увек је други костураш био бољи: 1997 – Мустер (2) – Иванишевић (1), 2006 – Надал (2) – Федерер (1), 2011 – Ђоковић (2) – Федерер (1),  2015 – Федерер (2) – Ђоковић (1), 2020 – Ђоковић (1) – Циципас (2)

Титуле Дубаи – Индијан Велс – Мајами

2007 – Мајами

2008 – Индијан Велс

2009 – Дубаи

2010 – Дубаи

2011 – Дубаи, Индијан Велс, Мајами

2012 – Мајами

2013 – Дубаи

2014 – Индијан Велс, Мајами

2015 – Индијан Велс, Мајами

2016 – Индијан Велс, Мајами

Биланс после прва два месеца

                                    2011.              2020.

Број титула                2                      3

Ранг листа                 3                      1

Број победа               12                    18

Серија без пораза     14                    21

*Оба пута је Ђоковић серије започињао у претходној сезони