Рециклажа на наш начин

Да не буде забуне, снимци су направљени у градској општини Београда. Прво, добро је што човек са слике у контејнеру не тражи храну, како се може помислити на први поглед, али није добро што покушава да заради кору хлеба скачући из контејнера у контејнер, пребирајући по смећу и вадећи пластичне флаше, које ће да прода.

Да ли је могуће да наша комунална управа (градска и/или општинска) и комуналне организације немају средстава или знања да организују прикупљање секундарних сировина у целом граду на начин како то ради остали савремени свет?

Да ли је тешко организовати да се поред постојећег контејнара додатно постави још и наменски за пластични отпад (флаше) и стаклену амбалажу (флаше, тегле)? Човек са слике би тада могао да добије човечански посао да на пример одвози прикупљену амбалажу на место рециклаже.

Кад сам вец поменуо стаклену амбалажу, тешко је објаснити и разумети да је лакше произвести нову флашу или теглу, него опрати стару, поготову кад се има у виду потрошња енергије која је постала дефицитарна и на глобалном и на локалном нивоу. Имам притом у виду да се ломљено стакло претапа на високим температурама, као и кварцни песак потребан за производњу нове амбалаже.

Наше друштво у неким областима иде напред крупним корацима, али нам измичу неки овако ситни, корисни и лако спроводљиви послови. Људи више воле кад виде ситне помаке набоље у обичном свакодневном животу, него крупна обећања која ће се остварити за пет или десет година. Уосталом, неко је рекао да човек живи само у овом тренутку, а све остало је, или прошлост, или будућност која и не мора доћи.

Боривоје Шпица,
Београд