Срби ћелије „завештавају” у Бриселу

У целом свету актуелна „мода” остављања матичних ћелија, које се узимају из пупчане врпце новорођенчета, лагано улази на мала врата и у Србију. Можда појединцима прича о овој грани медицине делује као научна фантастика, али је чињеница да маме и тате на овим просторима већ годину дана имају могућност да после рођења бебе оставе на „завештање” матичне ћелије и тако обезбеде спасоносну терапију код неких обољења. Наиме, ако дете, мама, брат или сестра оболе од неких врста леукемије, наследне анемије, једне врсте тумора мозга или специфичних метаболичких поремећаја, постоји могућност излечења.

Највећа приватна банка у Европи „Крио-сејв”, која се бави чувањем матичних ћелија из пупчаника, тренутно води рачуна о 80.000 узорака крви из пупчане врпце. Др Мима Фазлагић, гинеколог Гинеколошко-акушерске клинике „Народни фронт” и стручно-научни сарадник компаније „Лајф Р. Ф. д. о. о.”, која је овлашћени представник „Крио-сејва” за нашу земљу, каже да је процес узимања матичних ћелија из постељице, одмах после порођаја, потпуно безболан и безопасан и за маму и за бебу.

– У Србији се на тај корак одлучило неколико десетина људи и то углавном лекари, они који се баве пословима са компјутерима и информационим технологијама, као и они који су у породици имали неког ко је рецимо оболео од леукемије и ко је чуо да матичне ћелије помажу у лечењу. У случају потребе, на основу писaног захтева, у року од 24 часа ћелије ће бити достављене болници ауторизованој за трансплантације – објаснила је др Фазлагић.

У првих 18 година матичним ћелијама, како је прописано, могу да располажу родитељи и да их употребе искључиво за лечење. Када постану пунолетна, одлука је на њиховој деци – да ли ће их чувати и после две деценије. Крв се чува у течном азоту, на минус 196 степени Целзијуса, из Србије се преко ДХЛ-а шаље у Белгију где се после испитивања издвајају матичне ћелије, стављају у епрувете и чувају у банци ћелија. Да се нешто не би догодило овим узорцима услед пожара, земљотреса или неке катастрофе, епрувете се заправо чувају на два места – осим у Белгији и у Холандији. Ове ћелије у лабораторији могу да се, уколико је то потребно, мултипликују од пет до десет пута, а претпоставља се да ће за неколико година моћи да се умноже и до 40 пута.

– Чување ових ћелија из пупчаника код нас кошта 1.510 евра, плус ПДВ, а у цену су укључени транспорт, лабораторијска обрада и чување узорка 20 година – каже др Фазлагић и при том додаје да постоји могућност бесплатног чувања матичних ћелија деце чије мајке болују од леукемије.

Многи из незнања поистовећују ове ћелије са ембрионалним које се спомињу као водеће код клонирања. Наша саговорница истиче да је велика заблуда да за тако нешто могу да се искористе матичне ћелије.

Стручњаци објашњавају да је лечење матичним ћелијама још у развоју и да ће медицина тек имати много користи од новина у овој области. Тако је професор Колин Мекгукин, шеф генетске лабораторије у Њукаслу, од матичних ћелија направио вештачку јетру, која се сада користи за испитивање лекова. Будућност се види и у њиховом коришћењу код трансплантација срца и других органа, а др Фазлагић каже да ће се матичне ћелије све више узимати и из масног ткива.

Данијела Давидов-Кесар

---------------------------------------------------------------

Поклон унуцима у Грчкој

У Бугарској више од 100 породица сваког месеца тражи да се матичне ћелије њихових тек рођених беба сачувају у европској банци „Крио-сејв” за чување ткива. У тој земљи тренутно овај поступак стаје 3.500 евра. Др Фазлагић каже да у Грчкој родитељи 25 одсто рођених беба остављају матичне ћелије, и да новац за то издвајају баке и деке које сматрају да им је то много бољи поклон него неке материјалне ствари. У овој земљи остављање ћелија кошта око 2.500 евра. Словенија је после Србије започела процедуру остављања матичних ћелија у приватној банци и из ове државе шаље се око 20 узорака недељно. У протеклих шест година више од 11.000 Британаца узело је матичне ћелије из постељице своје новорођенчади и за то платило по 1.500 фунти, а у Дубаију узимање узорка за држављане овог емирата кошта 400, а за странце око 1.000 евра.