Поруке Чаробног брега

Коапоник бизнис форум чини се да је одржан у последњи час, будући да се у свету из сата у сат масовно одлажу догађаји овог типа због вируса корона. Истина, у време када је одржаван „српски Давос”, почетком прошле недеље, вирус није био регистрован у Србији, али неколико учесника из Македоније и Словеније су отказали учешће управо из страха од ширења заразе.

По кулоарима хотела „Гранд”, у коме се четири дана дебатовало о разним темама од раног јутра до поноћи, пронео се глас да је хрватски привредник Емил Тедески, власник „Атлантик групе” и један од највећих регионалних инвеститора, отказао долазак, наводно, из истих разлога. Није се појавио ни македонски привредник Светозар Јаневски, власник „Тиквеш винарије”. Од домаћих гостију изостали су Зорана Михајловић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, и Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије. И то би било то.

Осталих 1.290 и више учесника се на српском Чаробном брегу понашало као да страх од вируса не постоји. Руковали су се једни с другима, љубили три пута у образ, проводили време у затвореним салама за панеле и ноћним журкама, радећи све оно што заправо Светска здравствена организација не препоручује у време ове епидемије која хара светом.

Али то што нико није носио маске на лицу и што је мало њих имало времена да стане на скије и удахне чист ваздух никако не значи да се на овом регионалном догађају није причало о вирусу корона и последицама које он носи. Економисти предвиђају да ће сасвим сигурно успорити економију западног Балкана. Тако прогноза раста између три и четири одсто за овај регион у 2020. остаје под знаком питања.

Друга значајна опасност која се надвила над западним Балканом, на коју су отворено указали многи говорници, јесу миграције становништва и недостатак квалификоване радне снаге. Аларм за узбуну укључио је некадашњи премијер Мирко Цветковић, који је уочи званичног отварања Копаоник бизнис форума упозорио да је губитак становништва највећи проблем западног Балкана и да би нажалост могло да се деси да сви проблеми на западном Балкану буду решени тако што би остао празан. Он је рекао да је у 2018. с ових простора у Европску унију отишло 220.000 људи и то не рачунајући Хрватску, пошто је чланица ЕУ. Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, каже да прецизних података о томе нема јер нико ко одлази нема обавезу да се пријави. Он сматра да се тај број у Србији креће између 6.500 и 35.000 до 40.000 годишње, али је најавио стратегију о томе како зауставити економске миграције.

У ком правцу би та стратегија требало да иде наговестио је Павле Петровић, председник Фискалног савета, када је рекао да би Србију у наредних пет година могло напуштати 1,2–1,3 одсто радно способног становништва годишње, у односу на садашњих један одсто ако не дође до промена у сузбијању корупције, повећању нивоа владавине права и побољшању јавних услуга. Другим речима, поручио је креаторима економске политике: јачајте институције и јавне услуге ако желите да зауставите одлив мозгова. Ако то не учините ни просечна плата од 900 евра, коју је најавио Синиша Мали, министар финансија, неће зауставити одлазак младог и квалификованог становништва.

Додуше, наша земља је, према речима Небојше Савића, професор ФЕФА, на листи земаља по атрактивности да привуче и задржи таленте напредовала за око 50 места у односу на пре пет до седам година када је била на дну, то јест на око 135. месту. Али на томе још треба да се ради.

Србију одлазак једног човека из државе, у зависности од нивоа његовог образовања, кошта од 13.000 (колико у просеку кошта основно образовање) до 50.000 евра (колико у просеку коштају докторске студије).

– Уколико узмемо да годишње из Србије оде 40.000 људи, то је губитак од 1,2 милијарде евра, а исти су подаци и за друге земље региона, Албанију, Црну Гору, Северну Македонију – рекао је Емил Атанасовски, директор за западни Балкан Вестминстерске фондације за демократију.

Једино светло на крају тунела могло би да буде регионално повезивање, односно „мали шенген” за земље западног Балкана. Верује се да ће то прекинути статус кво на тржишту рада јер ће постојати већа мобилност радне снаге захваљујући укидању радних дозвола у земљама чланицама те иницијативе. Веће тржиште, слободан проток људи и робе могао би да допринесе расту овог региона од 0,5 до 0,7 одсто. Блаж Бродњак, председник НЛБ банке, чак је рекао да би део иницијативе требало да буду Хрватска и Словенија.

Када је конкретно о Србији реч од њених званичника, пре свега министра финансија Синише Малог и гувернера Јоргованке Табаковић, чули смо да су јавне финансије стабилне, што нико од учесника форума није могао да им оспори. Инфлација је ниска, стопа незапослености се смањује, постоји фискална дисциплина и смањен је јавни дуг. Министар финансија је најавио пројекцију да ће БДП наше земље до краја 2025. износити 73 милијарде евра, док ће у наредној деценији бити удвостручен. Није објаснио како. Завршетак бизнис форума се поклопио с расписивањем избора и почетком кампање па је премијерка Ана Брнабић искористила прилику да сумира резултате рада свога кабинета. Најавила је наставак дигитализације и почетак енергетске трансформције.

На овогодишњем Копаоник бизнис форуму су покренуте значајне теме и ко је хтео имао је шта да чује. Међутим, упадљив је био изостанак великих српских привредника, попут Миодрага Костића, Драгољуба Вукадиновића, Бранислава Грујића... Они су својевремено умели да напуне сале хотела „Гранд” јер се очекивало да ће постављати провокативна питања креаторима економске политике и држати будним министре на поноћним панелима. Сви се сећамо како је пре две године Миодраг Костић пропитивао директорку Пореске управе и пребрајао џипове на улицама Београда који пролазе испод радара порезника. Дијалог бизниса, политике и науке ваљда би и требало да буде суштина форума.