Очи у очи с кнезом Михаилом

Кнез Михаило на Тргу републике недељу дана „купа” се у специјалној води, која са споменика спира наслаге наталожене деценијама. Осим прљавштине, патине и гарежи, у скутима једног од симбола града стручњаци су недавно нашли и остатке костију које су ту највероватније нанеле свраке.

– Изненадило ме када сам на месту где Михаило држи дизгине, где су му кубура и мач, пронашао остатке костију – делове крменадле и говеђе шупље кости. Део кости је иструлио, али се стопио са околином и буквално добио боју патине. Скулптуру чистимо деминерализованом водом и четкама које нису месингане и не оштећују површину. Сада се скида површинска прљавштина и такозвана нестабилна патина која приликом падавина цури, слива се низ споменик и тако прави наслаге па се неки делови обележја од ње уопште и не виде. На споменику има рупа од метака, али су многе од њих попуњене, највероватније у ранијим обновaма – прича Ристо Михић, вајар и конзерватор из Народног музеја у Београду.

Осим тих костију, у овом удубљењу нађени су и скелети голубова, отпада и блата.

– Мислио сам да ћу наћи осиња гнезда, као што сам открио када сам радио рестаурацију обележја у парку код Музеја савремене уметности, али их није било – напомиње Михић.

Пре него су почели први радови урађена је врло стручна анализа патине и бронзе. Она је важна, али је само један од корака када се раде овако осетљиви радови.

– Тек када пипнем скулптуру, када је осетим под руком, видим да ли је глатка или не, знам шта ћу да радим. За сада радови добро напредују и сваки леп дан користимо максимално. Посао само успорава киша. Изнад споменика нисмо стављали никакву надстрешницу из предострожности да у случају јаког ветра не би направила неки карамбол – каже Михић.

За наредни период планирано је да се заштити скулптура на месту где је скинута патина. Онај део патине који је чврст неће се дирати јер је она сама по себи заштита за споменик.

Пружила нам се и јединствена прилика да се изблиза, са грађевинских скела, „упознамо” са кнезом и његовим коњем.

– На неким деловима обележја патина је толико стабилна да је утицала на изглед споменика попут лица, делова гардеробе, на драперијама... Зато ћемо сада да направимо пробе да проверимо колико ће то што је остало на скулптури бити визуелно пријемчиво – прича Михић.

Стручњаци кажу да је споменик стамен и да нема проблема на спојевима скулптуре са каменом. Добро је распоређена тежина и споља се не види да је дошло до неких промена изнутра.

– Једино је код десног копита задње ноге где је мали отвор, који је највероватније начињен раније ради испитивања, нађена прашкаста материја која када се осуши наликује фино млевеној кафи. То смо послали на анализу да се утврди од чега је. На основу искуства, мислим да није реч о рђи, већ о такозваном ливачком песку. Тај песак појављује се код већине фигура и биста у унутрашњости јер је он део процеса ливења. Претпоставка је да се тај песак кондензом слио у копито. Али, да бисмо били потпуно сигурни, послали смо узорке на анализу – рекао је Михић.

Он је истакао да би после ове конзервације било добро посао поновити после пет или десет година. То је важно јер ће то мање коштати, а споменик ће дуже трајати. Вредност свих радова износи 3,7 милиона динара без ПДВ-а, а посао би требало да буде завршен до 1. маја. Инвеститор је град, извођач радова фирма „Гранит Лијешће”.