Држава против Ковида-19

Колико је политичка, економска, војна и ина моћ релативна категорија убедљиво нас ових недеља уверава мали невидљиви ковид-19 који доста убедљиво и ефикасно осваја планету и прети целом човечанству. Ово тим пре што на врхунцу ове цивилизације и силног оружја које по неколико пута може да уништи то исто човечанство, против ковида-19 никаквог оружја још нема. Пред ковидом-19, сведоци смо, падају идеологије, политичке и економске стратегије, научне доктрине, владајући стандарди и норме у области демократије и људских права, принципи солидарности, високе свести и једнакости, позната и призната рационална или имагинарна настојања у друштвеној сфери поимања света. Природа потврђује још једном своју супериорност и непредвидивост.

Ипак у таквим условима и неравноправној борби са ковидом-19, уколико се искључи сама природа, једино се ефикасно и позитивно показала и показује држава. Њена улога и реафирмација, као организоване заједнице народа, све више расте, посебно што само она и може бити, то је ваљда сада свима јасно, победник у овој неравноправној борби са ковидом-19. Кинеска држава је то већ потврдила. Успела је да заустави ковид-19.

 На ефикасност државе у овом случају, треба рећи, убедљиво утиче степен стабилности и чврстине власти која пре свега има у виду сопствену државу и њене интересе и потребе. И овде се кинеска држава потврдила са својим политичким системом и организацијом упркос томе што се тај систем и надаље оспорава у још увек доминантној либерално-демократској идеологији.

 Друге државе искључиво следе кинески пример, праксу и искуство, што једино до сада даје и резултат у отпору ковиду-19. Главно средство државе у ефикасном отпору су, показало се, државне границе. Прави отпор ковиду-19 и заштита националних интереса су управо почели њиховим делимичним и потом херметичким затварањем, противно разним политичким и правним нормама и стандардима.

Држава је напросто остала до сада једино ефикасно оружје против ковида-19, као једини ефикасни механизам заштите сопственог становништва који омогућује функционални отпор ковиду-19. Зато ће после ковида-19 дефинитвно у историју отићи теорије о „одумирању“ државе, заједници држава „без гарница“, релативности граница, државних територија и националних држава и сл. Реафирмација суверености и националне државе је већ у току. Потврдиће се да више ништа на глобалном плану и постојећој међународној заједници у овом контексту не може остати исто.

Потврђује се и држава Србија која се једино у нашем случају са сопственом влашћу и организацијом бори против ковида-19. У ситуацији када нема довољно дисциплине и озбиљности који производе ризик ширих размера, монопол физичке силе којим располаже игра управо позитивну улогу. И тако треба, јер се ризик само тако сузбија на добробит свих и успеха у овој борби.

Изостала је солидарност са оне стране која тврди да смо јој интересни приоритет и да нам је њена „перспектива“ без конкуренције пут у благостање. Тако да се потврђује стратешко начело актуелне српске политике независности и слободног избора сопственог пута и пријатеља из простог разлога што се потврдила, нажалост у овом случају и то чини и надаље, чувена пословица „Усе и у своје кљусе“.У том смислу су српска држава и њена власт у овој борби са ковидом-19 у праву у свему што чине укључујући и ослањање на проверене пријатеље и партнере.

Дипломата у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa