Српска наука у борби против короне

Како вакцине против вируса корона још  нема, главно оружје је дисциплина у складу са наредбама владе и препорукама  епидемиолошких стручњака. Моћно оружје у овој борби, коју Србија мора да добије, је и хигијена која се базира на дезинфекционим средствима. Србија, захваљујући својим  научним радницима и инвентивним привредницима, има капацитете да производи најефикасније биоцидне препарате. Поред етанола, најефикаснији препарати за дезинфекцију су на бази хлора.

Још 1994. године стручни тим предвођен професором др. Недељком Крстајићем дипл. инжењерм са Катедре за физичку хемију и електрохемију Технолошко-металуршког факултета у Београду, започео је пројекат израде уређаја за безбедну дезинфекцију на бази хлора. Изазов је био велики, јер гасовити хлор се увозио, транспортовао у боцама под великим притиском, а такође је и бојни отров примењен још у Првом светском рату. Евентуални акцеденти у транспорту и на месту употребе били су могући и кобни. Идеја професора Крстајића је била да се направи електрохемијски уређај који би на безбедан начин, електролизом воденог раствора обичне кухињске соли синтетизовао натријум хипохлорит – моћно дезинфекционо средство. Направљен је прототип, чија је примена широка. Тачно дозираним концентрацијама биоцидног натријум хипохлорита дезинфикује се вода у водоводима и базенима. Посебно је значајна синтеза концентрованих дезинфекционих средстава за третирање болница, зграда, отворених и затворених површина.

У овим тешким тренуцима када се боримо против опасног непријатеља какав је вирус Корона, поред медицинског особља које је у првим редовима борбе, треба да се сетимо и оних научника, захваљујући чијем раду ћемо победити и у овој борби. Захваљујући визионарству и раду тима на челу са, прерано преминулим, скромним и тихим, професором др Недељком Крстајићем, Србија има сопствену производњу најефикаснијих дезинфекционих средстава, а то ће сачувати животе и здравље њених грађана.

Мр. Коста Велимировић, дипл. инг.
Београд