Старо сајмиште

У јавним гласилима, често се различити термини наводе за логор на Старом сајмишту. У периоду 1941. – 1945. године, односно у Хитлерово време, граница између Србије и НДХ биле су Дрина и Сава, постојао је београдски логор на Бањици, земунски усташки логор на Старом сајмишту, Јајинци су били губилиште, а све је то било под командом Немаца.

Када сам, око 1982. године, отишао у сервис ,,Реноа” на Старом сајмишту, затекао сам вику једног радника: ,,Нећу и нећу, доста сам ја ископавао кости, не могу опет”. Неко је упитао: какве кости, а радник је одговорио: ,,Овде где год закопаш, наиђеш на кости логораша. И кад сам копао темеље за онај зид, ископавао сам кости. „ При том је показао на десни зид хале, гледано од улаза. Ја верујем овом раднику, јер сам га слушао и гледао израз његовог лица.

Када сам 1962. године, са друштвом отишао на излет код споменика у Јајинце, наишао је и сео поред нас један старији мештанин из Јајинаца и причао нам: ,,Уочи ослобођења Београда, наредили су нам Немци да сви који имају кола (воловска или коњска) дођу једног дана ујутро, овде и дошли смо. Немци су већ ископавали масовне гробнице и кости из ових гробница товарили су на наша кола, а ми смо их колима односили доле, у удолину, испод пута. Тамо су Немци већ ископали неколико базена у које смо ми истоваривали кости, а Немци их спаљивали, сипали неке киселине и тако су уништавали кости.”

Има догађаја о којима се мало зна. Вишак затвореника из затвора у Колашину, италијанска зона – Црна Гора, допреман је на Старо сајмиште, а вишак са Старог сајмишта у логор код Солуна, као што је случај са писцем Михаилом Лалићем, браћом Обрадовић. Шта је било са тим логорашима крај Солуна?

Мислим да је корисно знати ове чињенице. Требало би више истине, поштовања и цивилизованих обележја о догађајима у нашој новијој историји.

Проф. др Бранислав Николић,
Београд