Узгојем пужева до сигурних прихода

Сви су били скептични када је Раде Кљајић одлучио да са још неколико предузимљивих људи оснује Пужарску задругу Helix 2003. године. Оснивачи задруге су из Срема, са подручја Руме и Инђије, а око 100 произвођача је широм Србије и са подручја Црне Горе (општина Никшић). Фарме се налазе на укупној површини од 45 хектара. Од 2006. године кренули су узгој и продаја живог пужа, али и полупроизвода у прерадном центру у Стејановцима.

Квалитет земљишта је испитао Институт за ратарство и повртарство из Новог Сада, односно институти са подручја где се фарме налазе.

– Наше фарме су задовољиле критеријуме Републичке ветеринарске инспекције, а хранљиве особине производа тестиране су на Технолошком факултету у Новом Саду. Од 2005. године почео је да се остварује пројекат формирања Центра за паковање и прераду пужева са хладњачама и добијање прехрамбених производа по HACCP стандарду, чиме су створени предуслови за пласман у све земље Европске уније – каже Раде Кљајић, директор задруге.

Ово је мукотрпан посао који подразумева велика улагања, много стрпљења и упорности и тада су резултати загарантовани. Наша земља је у прошлости била велики извозник пужева, а највећи увозници су били Италијани и Французи који су и највећи конзументи пужева.

– Ми немамо ту навику, али ни сазнања о нутритивној вредности и квалитету пужева, а оно што је најважније, у питању је веома уносан посао – додаје Кљајић. – Изузетно су важни сви сегменти производње, од одабира земљишта богатог калцијумом и магнезијумом (анализу треба да уради компетентна институција), парцелисања и засада одговарајућих биљака унутар узгојне површине која служи пужевима као храна, али и као заштита од сунчевог зрачења и топлоте (саде се репица, купус, салата, цвекла, цикорија, сунцокрет), густине насада (у прегустом насаду пужеви имају успорен раст), бербе (која се обавља ручно и најбоље је после кише), заштитне ограде да не би одлазили са узгајалишта и, наравно, одговарајућег транспорта да би производ стигао свеж до крајњег купца – каже Кљајић чија идеја је била да заинтригира људе за овај вид пољопривреде јер може да буде интересантан за оне који су остали без посла.

Пужеви су гастрономска посластица, веома хранљива и значајна за људски организам. Порција од 100 грама пужева садржи 79 грама воде, 16 грама протеина, два грама шећера, један грам масти, 250 милиграма магнезијума, 170 милиграма калцијума и 3,5 милиграма гвожђа. Укупна енергија је 337 килоџула. Месо пужева садржи и минерале (никал, кобалт, бор, бакар, манган, калај, алуминијум и олово), као и витамин Це.

– Припрема пужева мора да буде веома зналачка и траје прилично дуго па препоручујем да то раде вични кувари. У ресторану „Коноба” у Руми посетиоци могу да конзумирају специјалитете од пужева. Обавезно би требало да се пробају пужеви на бургундски или италијански начин, чорба и паприкаш од пужева, као и пужеви са реном. Нарочито су пожељни у време великих постова – каже Кљајић.