Нови проблеми за пчеларе

Пре неки дан Драган Јовановић је писао о мукама пољопривредника у време пандемије  корона вируса, а ево у данашњој „Политици” (среда, 6. април) слично пише и господин Данило Јовановић. Разумем муке пољопривредника, али мало ко помиње муке са којима се сусрећу пчелари. Пре десетак дана био је постигнут начелан договор премијерке Брнабић и министра Недимовића о томе, а онда је, неочекивано, Министарство пољопривреде то питање скинуло са дневног реда, како је то објављено, на захтев, министра полиције Стефановића. Само ми, који имамо пчеле знамо на каквим смо мукама. То су махом старији људи, који би морали бар два пута недељно да обаве послове на пчелињаку, у ово време. Ово је ударни месец, ако се сада пчеле не припреме за багремову пашу, ова година ће бити изгубљена. А многи у Србији живе од пчела. И сад, ко ће њима надокнадити штету? Нико о томе не размишља. Лично, пчелињак ми се налази на седам километара од места живљења, али не могу до њега да дођем. Зар је проблем издати ту дозволу, коју би користили под условима, који су већ били дефинисани, да не излазимо из кола ни у одласку ни у повратку, а на пчелињаку се не састајемо ни са ким? Знајући колико су пензионери одговорни, сигуран сам да би сви ово прихватили. У име свих пчелара, молим да се нешто учини, док не буде сасвим касно.

Љубомир Шуљагић, пчелар
Пријепоље