Тесли можда измакне „Снага и светлост”

Уместо да постане ново седиште Музеја Николе Тесле, Термоелектрана „Снага и светлост” на Дорћолу могла би да буде трансформисана у јавни објекат намењен културним делатностима и младим предузетницима из такозваних креативних индустрија. То је најновија идеја која се кува у градској кухињи за случај да се одустане од предлога да у то здање, споменик културе, буде пресељен Музеј Николе Тесле из Крунске улице.

Влада, која о измештању музеја треба да да последњу реч, одлуку још није донела, што не значи, како каже Марко Стојчић, главни градски урбаниста, да град не може да планира како да преуреди здање на траси будућег линијског парка. Тај простор између Бетон хале и Панчевачког моста слови за један од најзначајнијих градских пројеката и његово преуређење требало би да почне следеће године.

− Идеја је да термоелектрана „Снага и светлост” буде вишенаменски објекат јавне намене, што не искључује Теслин музеј у њему ако се на крају тако одлучи. На тој парцели неће бити градње других објеката. Екстеријер здања био би обновљен у изворном облику, а ентеријер прилагођен будућој намени. Засад не знамо да ли ће град сређивати тај објекат или ћемо тражити партнера и још немамо готов модел према којем би такав културни центар могао да се сам издржава и да град нема других трошкова осим сређивања – истиче Стојчић и додаје да је план да обнова тог споменика културе буде завршена када и линијски парк, што би требало да буде 2023. године.

Израду идејног решења за сређивање 4,6 километара обале уз Дунав финансира купац „Марине Дорћол”. Та локација се наслања на плац на којем је „Снага и светлост” и власник „Марине Дорћол” обавезан је да реконструише кран старе централе и црпну станицу и да уреди привезиште за чамце, које ће потом предати граду на одржавање.

Како је недавно за „Политику” потврдио Петер Дајко, директор компаније „Себре Марина Дорћол”, која је прошлог септембра купила четири хектара на којима ће градити стамбено-пословни комплекс, они ће обновити кран који прелази преко њихове локације, а испод њега ће бити велики јавни и зелени трг, тако да ће кран бити видљив са свих страна.

Термоелектрана „Снага и светлост” заузима значајно место у друштвеној и градитељској прошлости Београда.

После њене изградње, наводи градски Завод за заштиту споменика културе, први пут се користила нисконапонска дистрибутивна мрежа за напајање наизменичном струјом, а потом је између два светска рата веома допринела унапређењу електроенергетског система Београда.

Бисер индустријске архитектуре

Термоелектрана „Снага и светлост” подигнута је на десној обали Дунава између 1930. до 1932. године, према пројекту Швајцарског друштва за електрификацију и саобраћај из Базела. Састоји се из зграде електране, порталног крана са рукавцем, пумпне станице и филтерског постројења. У згради електране издвајају се три целине: хала котларнице, машинска сала и командно-шалтерска сала.

− Портални кран са рукавцем представља велику мостну, решеткасту конструкцију. Креће се дужином рукавца од пумпне станице до Дунава (140 метара) помоћу два сопствена електромотора по шинама положеним уз електрану и рукавац. Пумпна станица, са унутрашњим инсталацијама са пумпама и цевоводима, и филтерско постројење са базенима за филтрацију налазе се на крају рукавца – наводи се на сајту градског Завода за заштиту споменика културе.

Архитектура термоелектране одражава модернистичка схватања, актуелна за европску градитељску продукцију међуратног периода. Примена савремених материјала, челика и стакла, безорнаменталне равне зидне површине, стављање функције објекта у први план, као и једноставни геометријски облици, указују на утицаје стила баухаус.

За споменик културе здање је проглашено 2013. године. 

Ко све чека заоставштину генија

Осим Термоелектране „Снага и светлост”, за нову адресу Музеја Николе Тесле у оптицају је и здање бивше Главне железничке станице у Савском амфитеатру. На основу досадашњих изјава надлежних, она је и најизгледнија за будуће седиште Теслиног музеја.

Према Просторном плану подручја посебне намене „Београда на води”, бивша Главна железничка станица виђена је за музеј, а иза ње је планирана галерија, која тек треба да буде изграђена.

Од прошлог лета, када је обзнањено да би Теслина заоставштина могла да буде премештена у зграду на новом Савском тргу, стручна јавност се пита зашто за тако важан пројекат попут новог Теслиног музеја није расписан архитектонски конкурс. Многи су скептични када је реч о згради Главне железничке станице јер она, између осталог, има просторна ограничења и споменик је културе од великог значаја, што значи да не може бити великог „поигравања” са реорганизацијом простора.