Проститутке изгнане источно од „Раја”

У доба када се многи због вируса корона устежу и од интимности са сталним партнером, страх од заразе сексуалним радницама можда и није највећи проблем. Док су неке од њих прешлe на комуникацију с муштеријама преко интернета, откривши да у томе има више изазова него што се могло претпоставити, друге су се, избачене из сад затворених бордела, нашле на улици, без средстава за живот, па и заглављене у страним земљама, немоћне да пређу блокиране границе и врате се породицама или да им пошаљу новац којим им помажу у издржавању.

Тако је и индустрија секса постала жртва свих аспеката кризе коју је створила ова пандемија: од губитка посла, преко мигрантско-гастарбајтерске заточености на туђем тлу, до принуде да се на брзину дигитализује, иако за то у многим својим нишама још није спремна. Проститутке које ординирају у сопственим земљама тражиле су, као и толики други предузетници, новчану помоћ од државе. У Француској и САД, међутим, према писању „Локала” и Би-Би-Сија, њихова бранша је већ искључена из програма подршке привреди. У Италији је некима од транссексуалних проститутки, које ништа нису могле добити од државе јер нису имале личне исправе будући да су им их узели макрои, пакетима с храном у помоћ притекао један ватикански кардинал, пренео је Ројтерс.

Помоћ државе, пренели су Си-Ен-Ен, „Гардијан” и „Обзервер”, сексуалне раднице добиле су у Јапану, Новом Зеланду и Бангладешу, где је, од њих стотинак хиљада, неколико десетина хиљада примило пакете с нешто новца и пиринча.

Мада се секс доживљава као један од основних нагона, бордели нису, тамо где су уопште легални, сврстани у есенцијалне бизнисе какве је нужно одржавати и у пандемији. Затворени су и они и ноћни клубови и разна места која служе као параван за продају тела. Избачене из соба које тамо изнајмљују, многе сексуалне раднице су биле приморане да се врате мамљењу муштерија на улицама, где су изложеније и вирусу и насилности муштерија. Луксуз да остану у самоизолацији оне најчешће нису имале: то није професија од које се много уштеди, а многе од њих су оптерећене дуговима према „газдама” и притиснуте обавезом да прехране децу или друге чланове породице.

Пример за ове муке може се наћи међу радницама из једног од највећих бордела у Европи, званог „Рај”, у каталонском граду Хонкери, на граници Шпаније и Португалије. Две хиљаде седамсто квадратних метара овог „Раја” и 80 соба, у којима проститутке иначе примају муштерије, испражњени су због вируса, као и други куплераји у Хонкери, јавио је „Паис”. Жене из тих локала, где и живе, избачене су на улицу док за власнике опет не буду исплативе. Истеране из „Раја”, неке упосленице отишле су на исток, тамо одакле су и дошле, у земље попут Румуније и других из сиромашнијег дела Европе.

Као и у толико других занимања, сексуалне раднице су део великог миграторног таласа са истока на запад континента. У Немачкој, према проценама које преноси „Јуроактив”, странкиње чине 80 процената укупног броја проститутки од стотину до две стотине хиљада особа. Будући да нису држављанке Немачке, не могу се квалификовати ни за државну помоћ као њихове домаће колегинице, чији је рад у тој земљи легалан.

Излаз су неке сексуалне раднице потражиле у постављању својих снимака на интернет. Међутим, то од њих, у време кад новца имају мање него иначе, изискује улагања у добру камеру, осветљење и разна помагала која ће задовољити машту гледалаца. Потребно је и време да се на интернету, преплављеном порнографијом, нађу и задрже они који ће плаћати за њихове снимке. Како се једна од њих, према Би-Би-Сију, жалила на „Твитеру”, излазак пред камеру подразумева и излагање критикама на рачун недостатака њихових тела и лица, какве муштерије уживо обично немају ни времена да примете. Објављивање на интернету повећава и ризик да породице проститутки које им нису признале чиме се баве сада то ипак сазнају.