Мајска стотка

Ко зна да ли бисмо доживели овај јун да није било браће Кинеза и Руса. Јесте да су неки из Европе дали више, али још стари Латини рекоше: „Bis dat qui cito dat” ‒ Ко брзо даје, двоструко даје. Брат Си је био најбржи, сипао је помоћ брзином муње, као овај наш истину. Углавном, ми претекосмо, захваљујући надљудским напорима и руководства, и струке, па и изумитељне лабораторије, др Жељка Митровића, који од ди џеја постаде др џеј.

Осим што сипа истину, председник је почео да сипа и паре. Частио нас је са сто евра јер смо преживели, захваљујући упуствима др Кисић, др Кона, па и симпатичног и духовитог др Несторовића. Сто евра се брзо потроше, али она дирљива епистоларна захвалница пензионерима лично од шефа државе трајаће вечно у нашим срцима. Бар до 21. јуна.

Да смо пребродили корону сви нам верују, осим браће Црногораца, који нас још прегледају. Пустиће нас на летовање даће бог. А тамошњи бог жели и сопствену цркву, иако је религиозни атеиста. Сад је питање – у Монтенегро на летовање или на литије? У оба случаја будеш опаљен.

Чини се да ћемо опет тамо где цвета лимун жут. Тада смо без ауто-путева прешли Албанију, а сада не можемо ни Брњак и Јариње.

А на скупштинским степеницама фестивал гладовања као ланчана реакција. Прво један чича у народној ношњи, па за њим чачански „Бесни Роландо“, па на крају свештеници новог култа од којих је један деловао баш испоснички.

Опозицији кад бациш коску одмах  почну да се глођу међусобно. Овога пута, коска се зове бојкот, па ко је за четнике, ко за партизане, ко за Звезду, ко за Партизан, ко за Обреновиће, ко за Карађорђевиће, ко за Гучу, ко за Егзит... А у рингу блато до колена.

А што се РЕМ-а тиче, ту Ромул нема шта да тражи. Непристрасност је толико уочљива, да просто боде очи. И уши.

Идемо ка 21. јуну из победе у победу, све до 28. кад славимо величанствен пораз ‒ Такви смо ми, и кад побеђујемо – губимо.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa