Један устав за целу Србију

Србија не прихвата проглашење косовског устава и јучерашњи чин проглашења устава у Приштини оцењује као правно неважећи и политички штетан, а званични Београд подржава намеру Срба са Косова да на Видовдан у Косовској Митровици формирају српску Скупштину на Косову.

Председник Косова Фатмир Сејдиу потписао је јуче указе о проглашењу 41 закона писаних према упутсвима из Ахтисаријевог плана, чиме је означено ступање на снагу косовског устава који су, како преносе светске агенције, писали Американци.

Председник Србије Борис Тадић оценио је да је проглашење тог документа политички догађај са штетним последицама и нагласио да Србија не прихвата Устав Косова као правну чињеницу. „То је политички догађај са штетним последицама и за Србију правно не важи. Србија види Косово као своју јужну покрајину и наставља да брани интегритет и суверенитет земље на Косову мирним средствима, употребом дипломатије и ненасиљем”, рекао је Тадић.

Тадић је поручио да је Србија спремна, и данас и убудуће, да се врати за преговарачки сто, на чему ће инстистирати на свим међународним форумима. „То ће бити наша стратегија и наш одговор и на нелегално проглашење устава, нелегалне, такозване државе Косово”, истакао је председник Србије.

Председник Србије је истакао и да је у писму генералном секретару УН Бан Ки Муну дао јасан одговор да „нема никакве реконфигурације међународног цивилног присуства на Косову без одлуке Савета безбедности УН”.

Председник Србије је навео да постоји политички консензус о конституисању српске скупштине на Косову, и додао да Србија не жели никакву тензију и политичке сукобе на Косову, него „демократске принципе и демократска правила у јужној српској покрајини”. „Желимо да легитимни представници српског народа имају прилику да представљају грађане који су за њих гласали. Не ради се ту о контраудару, него о поштовању демократских принципа и воље грађана који су гласали на изборима”, рекао је Тадић.

Премијер Србије Војислав Коштуница сматра да противправну одлуку о проглашењу устава Косова треба да поништи Скупштина Србије, јер Србија не прихвата да се на њеној територији ствара нова албанска држава.„Србија на основу одлука Народне скупштине мора да обавести генералног секретара УН Бан Ки-Муна и Савет безбедности да нисмо сагласни и да се противимо легализацији протиправне мисије Еулекс и да је Народна скупштина поништила акт о проглашењу устава Косова”, истакао је Коштуница.

Неопходно да се Народна скупштина хитно састане, како би Србија пре седнице Савета безбедности УН донела јасну одлуку да не прихвата мисију Еулекс, оценио је председник Владе Србије у изјави достављеној Танјугу.„Пошто је циљ мисије Еулекс да на основу одбаченог Ахтисаријевог плана спроведе независност Косова, очигледно је да је ова мисија директно супротна и Резолуцији 1244 и Уставу Србије”, нагласио је Коштуница.

Представници косовских Срба изразили су у изјавама Танјугу забринутост због данашњег усвајања Устава самопроглашене републике Косово, али и наду да тај документ неће изазвати дестабилизацију српске заједнице у покрајини.

Министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић изјавио је јуче у Косовској Митровици да се косовски Срби и представници других националних заједница неће управљати у складу са косовским уставом.„Косовски устав је написан у кабинету далеко од Приштине и далеко од косовских Албанаца”, казао је Самарџић. Министар иностраних послова Србије Вук Јеремић је изјавио да Приштина може да организује „какве год политичке манифестације” али да оне за Србију немају никакву тежину. На питање да ли после ступања на снагу Устава Косова очекује нови талас признања Косова, Јеремић није искључио ту могућност и додао да постоји појачан притисак на државе у свету да признају независност Косова.

Амерички текст

Руска државна агенција Итар Тас наводи да се одговор Београда и локалних Срба на проглашење косовског устава очекује 28. јуна када ће делегати на територијама Косова са претежно неалбанским становништвом формирати српску скупштину” и да ће у српским енклавама, у којима живи око 100.000 људи, фактички и даље важити устав и закони Србије, а да ће „албанско Косово” живети по сопственим законима

Та агенција наводи да је „званично уобичајено да се сматра” да је текст нацрта сачинила уставна комисија Покрајине, у складу са Ахтисаријевим препорукама.

Међутим, додаје РИА Новости, недавно је професор права на Универзитету Тафт у САД Брус Хичнер признао медијима да је управо он обезбедио темељни нацрт, који је 2004. наручила америчка невладина организација Група за међународно право и политику и да су „потом документ дорађивали други амерички експерти”.

У писању „устава” Албанцима су помагали амерички стручњаци, наводи овај канал и додаје да Срби, који чине тек нешто мање од 10 одсто становништва Покрајине, у томе нису учествовали.

Закони по Ахтисарију 

Званично проглашење ступања на снагу Устава обележило је потписивање Указа о проглашењу 40 закона који произлазе из пакета међународног посредника Мартија Ахтисарија.

Према Уставу, Косово је парламентарна република, у којој су јасно раздвојена овлашћења и одговорности законодавне, извршне и судске власти.

Косово је дефинисано и као мултиетничко друштво, у којем се влада на демократски начин, уз пуно постовање и владавину закона, путем законодавних, извршних и судских институција, пише у Уставу Косова.

У Уставу се наводи да се остваривање политичке власти на Косову заснива на једнакости свих грађана, уз пуно поштовање основних људских права која су међународно гарантована.

Уставом се гарантује и учешће припадника свих заједница у политичком животу Косова и у њега су укључене све одредбе Ахтисаријевог плана.

Ступањем на снагу Устава, институције Косова формално правно преузимају све државне функције и овлашћења, сем оних које према предлогу Ахтисарија, остају у надлежности мисије ЕУ - у области правосуђа и полиције.

Устав предвиђа и саветодавну и извршне функције Међународне цивилне канцеларије и Високог представника ЕУ за Косово који има за задатак да надгледа остваривање Ахтисаријевог пакета.

До ступања на снагу новог Устава, највиши уставно-правни акт на Косову је био Уставни оквир који је Скупштина Косова усвојила 15. маја 2001. године.

Претња Србима

У српским енклавама, након ступања на снагу Устава Косова, доминантан је страх међу српском заједницом да ће се разне административне препреке сваким даном увећавати.

Новинар Живојин Ракочевић који живи на централном Косову изјавио је да очекује да ће чиновници самопроглашене државе отежавати живот косовским Србима на сваком кораку. „Шта човек може да очекује, зауставиће вас полицајац којем се неће свидети ваша лична карта или возачка дозвола и имаћете проблеме,„- рекао је он и нагласио да је постојање српских институција нешто што је насушна потреба грађана који признају Србију за своју матичну државу. У северној Косовској Митровици и ова недеља протиче као и свака друга, а устав који је усвојен, како кажу грађани, сигурно неће имати утицаја на њих.

Они подсећају да косовска влада није успела ни у минулих девет година да успостави власт у овом делу Косова, а како је рекао један од митровчана Владица Стојковић - сигуран је да ни у будућности неће успети у том науму. „На северу Косова важиће закони државе Србије, а сигурно је да ће временом бити притисака са различитих нивоа да и овде заживе косовски закони. Колико ће Приштина бити успешна највише зависи од понашања међународне заједнице и једним мањим делом од званичног Београда,„- рекао је овај тридесетпетогодишњак из Косовске Митровице.

На северу Косова међу грађанима је такође присутан страх од затварања два административна прелаза са Србијом о чему се већ извесно време говори у Приштини.

Тим поводом, министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић изјавио је да не верује да ће се то догодити.

П. Р.