Колико је опасна Ибарска магистрала

Само у првих 11 дана јуна на путевима у Србији погинуло је 16 особа, што је за четири више него у истом периоду прошле године, а повређено је око 260 људи. Због појачаног саобраћаја и почетка летње сезоне, Агенција за безбедност саобраћаја подсећа да је неопходан опрез и посебно указује на Ибарску магистралу, која је делимично растерећена, али и даље ризична.

– Од изградње и пуштања у употребу ауто-пута „Милош Велики” дошло је до знатног смањења обима саобраћаја на деоницама Ибарске магистрале, што учесницима у саобраћају ствара осећај да је безбедно да развијају веће брзине кретања возила, па услед неприлагођене брзине и прекорачења долази до несрећа са тежим последицама – каже Јасмина Милошевић, директорка Агенције за безбедност саобраћаја.

Према статистици за претходне три године (2017–2019) на Ибарској магистрали се догодило 1.736 саобраћајних удеса, у којима је погинуло 86 и повређено 1.619 особа, од којих 282 тешко.

Најчешћи узроци су неприлагођена брзина условима саобраћаја и стању пута (око 50 одсто), пропуст возача који се односи на неправилно сагледавање саобраћајне ситуације (око 24 одсто) и погрешно извођење окретања или другог маневра возила (16 одсто).

Дозвољена брзина на Ибарској магистрали је 80 километара на сат на деоницама пута ван насеља, а 50 у насељеним местима, осим ако саобраћајним знаком није другачије одређено.

– Неприлагођена брзина, пропуст возача који се односи на неправилно сагледавање саобраћајне ситуације и небезбедно одстојање или растојање између возила препознати су као утицајни фактори код саобраћајних несрећа у којима су евидентиране настрадале особе током претходне три године. Зато апелујемо на возаче да вожњу прилагоде стању и условима на путу. Свесни смо да је реч о државном путу првог Бе реда, али пут дуг око 300 километара се пружа кроз неколико насеља, па се велики број пешака и других рањивих учесника у саобраћају креће овим путем – наглашава Јасмина Милошевић.

Дуж Ибарске магистрале има доста пољопривредних површина, па зато из Агенције за безбедност саобраћаја моле власнике пољопривредног земљишта да након обављених радова уклоне блато са точкова пре него се укључе у јавни саобраћај, да адекватно обележе тракторе, ротацијом и троуглом за спора возила, како би сви други учесници у саобраћају могли на време да их уоче и реагују. Поред тога, препоручује се да трактористи носе флуоресцентни прслук, да не конзумирају алкохол. Пољопривредници такође треба да обрате посебну пажњу приликом превоза особа и терета на приколицама.

– Апелујемо на пешаке и бициклисте да носе светлоодбојне прслуке и светлију одећу, поготово када се крећу деоницама пута ван насеља у вечерњим и ноћним сатима, како би били уочљиви другим учесницима у саобраћају. Молимо и возаче бицикала да користе заштитну опрему у виду кацига, као и светла на бициклима која ће возачима омогућити да их на време уоче. Такође, потребно је да у саобраћају не буду под дејством алкохола када управљају бициклом и да се крећу на 1,5 метара од десне ивице коловоза уколико на деоници не постоји одговарајућа инфраструктура за кретање бицикала – објаснила је Јасмина Милошевић.

Статистика о последицама небезбедног понашања у саобраћају је веома лоша за ову годину. Наиме, и поред тога што је Србија готово два месеца била у ванредном стању, уз знатно време забране кретања за све грађане, од 1. јануара па закључно са 11. јуном ове године на путевима је погинуло 180 особа, што је седам људи више него прошле године, а повређено је око 5.350 лица, што је за 1.300 мање него 2019. Битно је истаћи и да се ове године догодило 12.276 саобраћајних незгода, што је 2.580 мање у односу на исти период 2019. године.