Емотивни београдски експеримент уздрмао свет

Протутњала су три дана бурног хуманитарног спектакла „Адриа тур”. У време када се свет гуши у процепу између глобалне забринутости која налаже опрез и чекања на неизвесне сутрашње мере, у Београду је прослављана радост некадашњег живота, оног пре злослутне речи Ковид-19.

Планиран уз поштовање свих међународних мера заштите, подржан званичним мерама у Србији, спектакл је брзо показао да живот не може да се одвија по прецизном плану. Срећни што су поново заједно, када су једном пребродили страх тениски пријатељи нису могли да се не загрле. Спале су маске, отписана је административна флоскула звана социјална дистанца, еуфорија је победила. Лола Астанова и Немања Радуловић су дигли публику на ноге, свеопшта забава је преплавила и стране асове из Немачке, Аустрије и Бугарске. Тенис је био ту да представи Београду свој врхунски квалитет, али је од резултата много важнија била друга, лепша страна спорта.

Сасвим је разумљиво да одушевљење присутних на Дорћолу и овдашње публике нису делили сви гледаоци приказиваног егзибиционог турнира. Посебно не у земљама иза гвоздене завесе строгих мера, а најмање у англо-саксонском језичком подручју, под америчким утицајем. Јер, слике из Београда биле су сушта супротност најављеним условима гренд слем турнира у Њујорку, са две недеље карантина на аеродрому, само једним пратиоцем и свиме што иде уз слику спорта у заштитној капсули против вируса. За њих је еуфорија на ТЦ „Новак” деловала непристојно, као када гладни гледају гурманску вечеру. А, коментари су били слични онима које намрштене тетке упућују младој нећаци у току провода.

Ни овде се многима није допала атмосфера наглог опуштања, у нескладу са и даље присутним мерама суздржавања у другим сферама, али знало се да ће неко први да почне. У овом случају, био је то најбољи тенисер света, главни инцијатор ове прославе живота. Када је на затварању турнира добио прилику да говори, искористио ју је на српском језику, дуже и емотивније него икада у досадашњој каријери:

– Знамо да су околности неуобичајене, много је људи пропатило последњих месеци. Ја сам се увек трудио да на такве ванредне околности, које се дешавају једном у животу, гледам са ведрије стране. Не бисте ви били овде да за то нисмо имали дозволу, у то будите сигурни. Потрудили смо се да испоштујемо сваку меру која је дошла од Владе Републике Србије. Ово је позитивна слика, људи воле да гледају спорт, воле да гледају тенис, не само код нас и у региону, већ у целом свету. Надам се да ће већина препознати добру вољу и позитивну слику коју смо заједно створили у ова три дана.

Из тог говора смо сазнали да је идеја потекла пре само месец дана, да је за долазак страних асова био довољан један Новаков позив телефоном и да су организацију подржале све државне и спортске структуре, којима се Ђоковић посебно захвалио. Не треба да се заборави да је пре „Адриа тура” Тениски савез Србије одржао свој турнир на Дорћолу, као изузетно лепу и увертиру, а да се готово двомесечни тениски програм у Београду наставио већ јуче у СЦ „Олимп”, маратонским „Првенством Источне Европе” у организацији Јанка Типсаревића, још једног аса који је прославио Србију.

И није то све, нити је забава на Дорћолу била главни циљ. Хуманитарни турнир је, као ретко када раније, здружио земље региона на заједничком задатку да се тенис дубље укорени, а покидане везе обнове. С полетом је Задар прихватио штафету из Београда, чекају се њихова нова изненађења уз већ најављени концерт Џибонија, вера у повратак мирнијег живота јача. Ако покушај сарадње са Црном Гором није успео, ово је била порука да следећи пут мора да успе, а Бањалука чека да у јулу спусти завесу на овогодишњу манифестацију, која је значајем претекла званичне турнире, па и оне високог ранга.

Отуда неконтролисана радост и сузе Новака Ђоковића, коме је однос са коренима и народом увек био најдубљи мотив. Било је ту и поноса на све учеснике организације, посебно на брата Ђорђа, који се, по општим утисцима показао као одличан директор турнира. Желео је Новак да буде свуда: са гостима у најлуђем проводу, са музичарима крај звучника, да предњачи у шалама у егзибиционом дублу. Наравно, хтео је уз то и да победи на турниру, али ако је могао да бира део који неће у потпуности да успе, то је био управо тај. Публици је зато донео радост изборивши победу над Александром Зверевом за финале Филипа Крајиновића, а игра победника Доминика Тима била је друга врста задовољства.

– Веома сам повезан са својом земљом и желим да се увек сећам тога како сам и где одрастао. Желим да увек вратим људима који су ми помогли да будем то што јесам, а овај тениски клуб је епицентар оних који су били са мном током каријере, неколико селектора, тренера... Било је прелепо бити уз све људе који су укључени у тениски систем у Србији, сви су били овде вечерас. Ја се осећам веома одговорним да успоставим прави тениски темељ у Србији. Последњи пут сам у Београду играо пре више година, у Дејвис купу, а последњи АТП турнир је био 2012. Стварно ме је публика одушевила, ретко где сам доживео тако едуковану публику, која зна да реагује на прави начин. Имали смо „Сербијан опен”, али овај догађај га је надмашио. Београд је град спорта и то је још једном показао. Слика је отпутовала свуда, преко 100 милиона домова гледало је снимке широм Европе и САД.

Једно од непланираних пријатних изненађења биле су обостране симпатије између публике и сјајног Доминика Тима:

– Мислим да се Доминик слаже да волимо да играмо пред навијачима. Тенис је нама посао и пасија, али играње пред публиком доводи до неке потпуно друге димензије. Надам се да волиш Србију, јер Србија воли тебе – поручио је Ђоковић победнику, а аустријски тенисер је био видно дирнут целокупним дочеком:

– Невероватно, ово ми је први пут у Београду и стварно сам се најежио. Лепо смо провели време и ван терена, Нови Београд, Стари Београд, детаље немам за вас, можда ће их бити вечерас... Имамо неке планове... Срећни сте да имате таквог амбасадора Србије као што је Новак Ђоковић!

Кецмановићу дерби старта

Првог дана егзибиционог „Првенства Источне Европе”, Миомир Кецмановић је у дербију савладао Николу Милојевића са 6:1, 7:6 (8:6).

Милојевић је свакако био уморан после игре на два претходна такмичења узастопно и велике победе против Димитрова, али је прихватио и трећи турнир, док су повређени Душан Лајовић и Филип Крајиновић одустали.

Троицки је савладао Бутулију 6:3, 6:2, а Миладиновић Даљева 6:4, 6:2. Турнир у СЦ „Олимп” трајаће шест седмица. Прве две су намењене тенисерима, друге две тенисеркама а последње две су заједничке.