Пандемија, поглед изнутра

Поводом текста „Пандемија, поглед са стране”, „Погледи”, 10. јун

Једна од малобројних тачних констатација колеге Савића гласи: „Површна информација није исто што и знање.” Нажалост, велики део његовог чланка заснива се не само на површним информацијама, већ и на одсуству елементарног знања.

Савић самоуверено одриче право епидемиолозима да сузбијају епидемије, односно пандемије (узгред, не вируса, него вирусних болести), па испољава анегдотски искривљен поглед ко би то требало да чини. Чуди се: „Зар код нас не постоје клинички микробиолози епидемиолози?”, а затим реторички поентира: „Ако их нема, то је озбиљан проблем. Ако их има, а нису стављени у Кризни штаб... то је још већи проблем.”

Да разуме тематику о којој надобудно суди, знао би да не постоји тако необична специјализација коју помиње. Клинички микробиолози у болницама узимају брисеве, изолују клице и саветују клиничаре које антибиотике треба дати одређеном пацијенту. Епидемиолозима је ближи јавноздравствени профил микробиолога, али је и то далеко од посла којим се баве. Уз све то, вирусолози јесу „стављени у Кризни штаб”, али да би испитивали вирусе, а не да би се мешали у област којом не владају.

У својој игноранцији, овај строги критичар замера трома епидемиолозима што су се „у својим истраживањима бавили разним проблемима који немају ништа заједничко с епидемиологијом патогених микроорганизма”. То је далеко од истине, јер је, примера ради, потписник овог текста у референтним страним часописима објављивао чланке о вариоли, ХИВ-у, ХПВ-у, риноспоридиози итд, а посебно се бавио болестима за које се мисли(ло) да су изазване живим узрочницима, попут леукемија и лимфома, неких других врста рака, па чак и ендемске нефропатије.

Суштина је, међутим, у томе да је епидемиолошки метод јединствен, било да је реч о заразним или незаразним болестима, повредама или чак позитивним аспектима здравља. Он је незаменљив када у популацији треба открити факторе ризика, односно узроке било болести, било друге појаве везане за здравље или, ако су узроци познати, као у случају ковида 19, применити одговарајуће мере спречавања и сузбијања.

Ту је и арогантна констатација како „нико од наведених... није у каријери држао у руци петри шољу”. Ни то, наравно, није тачно. Бар двоје „оптужених” је месецима управо то радило (да не улазимо у разлоге). Но, и да не знају чак ни шта је та лабораторијска посуда, не би били мање квалификовани за сузбијање епидемија.

Када би наши лекари или независни страни стручњаци бирали четири епидемиолога за Кризни штаб, вероватно би се брзо сложили да се тамо нађу управо оне особе које већ обављају поверене им послове. То су садашњи или доскорашњи челници три водећа института за јавно здравље у земљи и најискуснији епидемиолог из одговарајуће службе главног града. Њима се понешто и да замерити, али никако квалификованост.

И колеги Савићу ће то бити јасно ако се маши било којег медицинског речника или прелиста неки од стотинак научних часописа из области епидемиологије.

Редовни професор епидемиологије у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa