Беч у знаку фудбала

Европско првенство у фудбалу ове године се, по други пут у својој историји, одржава у две земље: у Аустрији и Швајцарској. То је разлог штоје овог месеца, док се утакмице играју на стадионима ове две земље, више туриста него уобичајено.

Беч, главни град ове алпске земље, годишње посети око четири милиона туриста и без фудбала, а очекујесе да ће их бити највише када се буде играло финале на стадиону Ернест Хапел, саграђеном 1931. и реновираном 2005. године.

У овом граду на лепом плавом Дунаву може много тога да се види: од остатака прошлости који се огледају у велелепним здањима, до модерних делова града у којима ниче нови Беч прилагођавајући се захтевима модерне архитектуре.

Препоруке шта неизоставно треба видети у Бечу стижу из Compress – Контактног бироа града Беча у Београду.

Упознавање града треба почети обиласком Хофбурга и разгледањем приватне одаје цара Франца Јозефа Првог (владао од 1848. до 1916. године) и његове супруге, лепе царице Елизабет, зване Сиси. Царски есцајг може да се види у Сребрној комори, а никако не сме да се изостави Ризница блага са јединственим крунским драгуљима.

За представе Шпанске јахачке школе унапред се резервишу карте; одмах поред, може се посетити Музеј липицанера. Разгледање најстарије бечке цркве Св. Рупрехт (из осмог века) причињава задовољство, одакле је изузетно добар поглед на Дунавски канал и кеј Франца Јозефа.

У средишту Беча је катедрале Св. Стефана која је заштитни знак града, стара 850 година. Ако се савладају 343 степеника стиже се на јужни торањ где се указује незабораван поглед на град.

Потребно је издвојити и време за шопинг: како Грабен, са барокним спомеником куги, тако и чувена Кернтнер штрасе, окружени су примамљивим продавницама и кафићима.

На Карлсплацу су павиљони градске железнице које је изградио Ото Вагнер – један служи као кафић, други је огранак Бечког музеја. Нашмаркт је базарски спектакл за нос, ухо и око. Прабечки вечерњи ужитак су Хојриге, једноставни локали вина у природи; што су скромнији и удаљенији, то су лепши. Потребно је уложити врло мало труда и потражити их не само у Гринцингу, него и у Зимерингу, Пецлајнсдорфу или с друге стране Дунава у Штамерсдорфу.

Неизоставан је одлазак до дворца Шенбрун, а затим до кафеа „Глоријете”, одакле се пружа фасцинантан поглед на дворац и град или може да се сврати до зоолошког врта.

Зграда Државне опере је једно од здања које не сме да се пропусти. Потребно је видети свечане степенице, мермерну салу и црвено-златну салу за публику. Од шетње може да се предахне ухотелу„Сахер”, познатом по истоименој торти. Најпопуларнија бечка варијанта кафе „меланж” служисе у кафеу „Лантман”, омиљеном састајалишту света позоришта и политике.

Треба посетити и Споменик против рата и фашизма на тргу испред Албертине. У близини почивају мошти Хабзбурговаца у хладом подруму Капуцинергруфт. Уживање пружа и панорами са Горњег Белведереа у којем су, између осталог, изложена дела Климта, Шилеа и Кокошке.

Потребно је искусити и чари културног живота Беча, јер је овај град, смештен уз лепи плави Дунав, аустријски центар позоришне уметности и музике. Поред реномираних бина и локација, где се одржавају мјузикли и концерти, постоји и алтернативна сцена са бинама за мање познате уметнике и са локалима у којима се свира уживо: „Џезланд”, „Бирдланд” или „Порги и Бес”.

На реду је – забава. Од Јужне железничке станице стиже се до чувеног Вурстелпратера. Не би требало пропустити вожњу на „Панорами”ни специјалитете ресторана„Швајцерхаус”.

До касно у ноћ влада живахна атмосфера у пешачкој зони око Штефансплаца, а у бочним уличицама увек има пријатних кафића и добре забаве.