Парламент у зум заседању

Разговарам телефоном с послаником владајуће већине. С ким бих другим кад мањине нема. Александар Шапић је наглашено државотворан, Ивица Дачић је изранављен унутарпартијским сукобима, те ни он сам не зна хоће ли се са ивице власти стровалити у опозицију, тако да ми преостаје само поуздани инсајдер са напредњачке листе. Мање је важно то што смо ишли заједно у основну школу и посматрали како се Карабурма од мирног радничког насеља развија у урбанистички галиматијас, са естетиком Калуђерице, Медељина и луна парка.

Последњи рок за конституисање новог сазива парламента јесте 4. август, што је, по српском рачунању времена, већ сутра. То ће рећи да време истиче, а да изабрани народни посланици још немају прецизне инструкције како ће се окупити у време експлозије вируса. Како ће се њих 250 окупити у сали, а да поштују све епидемиолошке мере? Док су заседали, пре увођења ванредног стања, о чему се, узгред, нису превише питали, били су раздвојени плексигласом, а пре уласка су им мерили температуру. Неки су носили маске и рукавице, понеки визире, а да их нису оптужили за насилни улазак и рушење институција.

Не верујем да је мој школски друг необавештен, посао му је да зна шта се иза брда ваља, ако ме добро разумете, а и свако поређење са Коштуницом би га докусурило. Не подноси Воју, па то ти је. Власти чекају још неколико дана извештаје Кризног штаба о броју тестираних, заражених и преминулих, што ће рећи да до четвртога августа короне можда више и не буде. Ако смо је једном победили, зашто то не бисмо учинили и у реваншу? Друга могућност је да нас више не буде, али како су обе опције мало вероватне, мада је др Кон прилично клонуо последњих дана, неколико могућности ми се чини рационалним како демократија у Срба не би завршила на респиратору.

Британски парламент је, након продужене паузе, наставио рад на даљину, а посланицима је речено да не долазе у зграду. Председавајући Доњег дома Линџи Хојл водиће седнице у готово празној дворани са највише 50 посланика, уместо 650, док ће се остали укључивати преко „зума”. Девет година стара апликација за видео-конференције, помало скрајнута, оживела је током пандемије, поставши најтраженија онлајн услуга. Не само за виртуелне пословне састанке и школску онлајн наставу већ и за дружења, ћаскања уз кафу, мада је и виски добар лек за клаустрофобију, књижевне вечери и романтичне сударе. Свет је заиста на ивици апокалипсе. Ако мување преко „зума” било коме може изгледати романтично, зашто се онда и скупштина не би активирала преко апликације? Добро нам дошао, Џорџе Орвеле! Многи посланици обрадовали би се конституисању од куће. Без Шешеља, Чанка и опозиције љуте, онлајн расправе и усвајање закона претвориће се у монологе власти, те можда треба размишљати о томе да то буду искључиво ноћне седнице, како би народ, у случају несташице седатива, мирно утонуо у сан.

(Д. Стојановић)

Треба свакако водити рачуна о здрављу народних представника. Конститутивној седници председаваће најстарији посланик, госпођа Смиља Тишма, преживела логорашица из Јасеновца која је званично рођена далеке 1929. године. Та чињеница обрадовала је легендарног адвоката Тому Филу, који се, попут госпође Тишме, налази на листи социјалиста. Тома ми је признао да нема амбиције да председава било каквој седници.

Стари сазив Хрватског сабора такође је имао проблема, нарочито када их је, поред короне, погодио и земљотрес, па су се са Трга Светог Марка преселили на извесно време у зграду нафтне компаније ИНА, а потом у дворану хотела „Вестин”. Хотелска дворана је већа од нафтне, па су сви посланици стали, односно сели, како би се како-тако заштитили од заразе.

Европски парламентарци не одлазе више у Стразбур до септембра, већ су у Бриселу током два дана у мају, јуну и јулу одржаване мини-пленарне седнице, уз нови систем рада од куће, са могућношћу е-гласања. Неколико групација европарламентараца држало је, дакле, од куће лекције Србима о демократији.

Предлажем зато властима да се седница одржи на неком од фудбалских стадиона, што ће нас вратити коренима демократије на отвореном. Далеко од тога да су посланици Сократи, али ће конститутивна седница и са оваквом већином бити узбудљивија од било ког дербија. Седели би на западној трибини, председавајућа би се налазила довољно далеко од њих, на центру терена. Како се мандати верификују прозивком, посланици би могли да се јаве скандирањем. Али који стадион изабрати, а да се не наруши неутралност законодавне власти? Маракана би била идеална, али би то партизановце превело у опозицију, ма како да су напредни. Стадион Партизана изазвао би сличан ефекат код звездаша, тако да се поново враћам на почетак приче. На Карабурму и посрнули ОФК Београд за који је играо недавно преминули Илија Петковић. У којој лиги сада играју „романтичари”? Мучно ми је и да претражујем. Навијамо за Звезду или Партизан, али свакоме је, да се не лажемо, прва љубав на сада оронулом стадиону ОФК, где се играо магични фудбал.

Запуштени терен и трибине подсећају на амфитеатар некадашњих богова: Мошу Марјановића, Александра Тирнанића Тиркета, Бранка Станковића, Милоша Милутиновића, Јосипа Скоблара, Слободана Сантрача, Петра Бороту.

Ако не оживе демократију, нека оживе ОФК! Много корисније него да се зумирају од куће.