Милановић узданица Триглава

Некадашњи фудбалер млађих селекција репрезентације Србије, Милан Милановић (29), обележио је завршницу првенства Словеније одличним играма и головима. Неколико пута је био у тиму кола, а са седам погодака постао је најбољи стрелац у лиги међу одбрамбеним играчима. То, међутим, није било довољно Триглаву да избегне плеј-оф за опстанак у највишем рангу, па је тако читава сезона стала у два меча која ће се одиграти у наредна четири дана, против Горице.

–Остале су две најважније утакмице у сезони, јер првенство није било најбоље за наш тим. Сви се надамо да ћемо остати у лиги, поготово што се ове године обележава сто година од оснивања Триглава – изјавио је Милановић који о својим играма каже: - Задовољан сам како сам играо. Други сам стрелац тима иза капитена, најбољи сам одбрамбени стрелац у лиги. Био сам седам-осам пута у тиму кола. Вероватно бих био и више да екипа није имала лошије резултате, јер не можете да очекујете да будете у тиму кола кад ваш тим изгуби.

Милановић, некадашњи јуниор Црвене звезде који је затим играо у Русији и Италији, стигао је у клуб из Крања у септембру, као један од искуснијих у тиму. Био је велика подршка једној од најмлађих екипа у првенству. Како је сезона одмицала, играо је све боље (четири гола у претходних пет кола, двоструки стрелац против Олимпије).

–Искористио сам паузу, насталу због вируса, да радим на себи. У наставку се видело ко је радио а ко се мало више одмарао. Они који нису били спремни, нису се ни наиграли, а неки су се и повредили – каже Милановић (194 цм), који је професионалну каријеру почео у московској Локомотиви (2008-11) из које је прешао у Палермо (2011-16).

Један је у низу играча из Лепосавића, најсеверније општине на Косову и Метохији, који су у последње две деценије постали професионални фудбалери. Међу њима су и Милан Бишевац, Мирослав Вулићевић, Немања Милетић, Александар Ђоковић, Ђорђе Јовановић, Дмитар Вукадиновић…

–Почео сам са седам година у Ибру из Лепосавића. Мој први тренер, који је и најзаслужнији за развој моје каријере, био је Небојша Нинић који ме је научио првим корацима. Научио ме је техници, а она је најважнија за младог играча. Изузетан је психолог. Да је у већој средини, данас би сви знали за њега. Са 13 година сам отишао у Земун, код тренера Драгана Шипке који је доста утицао на мој развој. После две године прешао сам у Црвену звезду и остао годину дана. У међувремену сам играо за репрезентацију до 17 година, у којој су ме на Европском првенству у Турској приметили скаути Локомотиве – објашњава Милановић како је текао његов развој у млађим категоријама.

Од 1. августа биће слободан играч, али не размишља о томе где ће после. Каже да му је тренутно у глави само то да Триглав остане у највишем рангу. Ако се укаже шанса, између две сезоне свратиће са породицом у Лепосавић у којем има родитеље и брата.

–Пратим све што се дешава на северу Косова. Доле је ситуација тешка и без вируса. Мораћемо да научимо да живимо с њим. Неки људи су то олако схватили. Треба се чувати и сачекати да ово зло прође – поручује Милановић који је још као основац отишао од куће и уз велику подршку своје породице испунио дечачки сан.