Дуг „Србијагасу” до прошлог месеца нарастао на 4,2 милијарде динара

Да „Електропривреда Србије” није једино јавно предузеће које не може да наплати милионске дугове за струју већини државних фирми, потврђује и најновији списак с именима дужника „Србијагаса” за испоручени и потрошени гас, који је до јуна ове године нарастао на више од 4,2 милијарде динара.

Ово јавно предузеће, како се може видети из табеле 20 привредних друштава с највећим прирастом дуга, уредно фактурише своја потраживања, али не успева да наплати сву испоручену робу коју и само мора да плати руском добављачу.

Тако је износ доспелог дуга по фактурама највећи за „Метанолско сирћетни комплекс Кикинда” – 1,7 милијарди динара. Новосадска топлана дугује око милијарду динара, „Гас Феромонт – Стара Пазова” 191,9 милиона динара, „Српска фабрика стакла Параћин” 144,5 милиона динара, „Енергетика Крагујевац” 75,5 милиона динара, „Тоза Марковић Кикинда” од почетка године није ништа плаћао и дуг је 133,8 милиона динара.

Душан Бајтовић, генерални директор „Србијагаса”, недавно је, представљајући резултате пословања, истакао да се у циљу превазилажења проблема с ликвидношћу због социјалног аспекта пословања овог јавног предузећа (а ту се мисли на разлику између цена гаса и ниског процента наплате поражавања, пре свега од државних фирми) компанија задуживала код комерцијалних банака, а гаранције је дала Република Србија као 100 одсто власник „Србијагаса”.

Када је кредит доспео на наплату, Министарство финансија је извршило делимичну отплату кредита, чиме је створена нова обавеза „Србијагаса”, која је у 2019. години конвертована у капитал, објаснио је Бајатовић.

Осим тога „Србијагас” је конверзијом својих потраживања у капитал омогућио другим компанијама да наставе са радом иако су биле у изразито тешкој финансијској ситуацији. Укупан износ потраживања који је „Србијагас” конвертовао превазилази 680 милиона евра. Управо је на тај начин „Србијагас” данас 100 одсто власник у фирми „Гас Бечеј д. о. о.”, „Луци Панчево”, док у „Азотари” има 85 одсто власништва, а износ конверзије је 160,7 милиона евра.

Иначе, у тренутку када је „Србијагас” дуговао 1,7 милијарди евра привреди, јавна предузећа су дуговала „Србијагасу” 2,4 милијарде евра.

Иако нико од званичника јуче није хтео да каже да ли се гас због дугова искључује великим потрошачима, „Политика” сазнаје да искључења готово да уопште нема. Све се своди на тек покоју „опомену” дужнику да не може довека да купује гас на вересију.

На сва ова ненаплаћена потраживања, Агенција за енергетику прошле године није дозволила „Србијагасу” корекцију цене, иако су се за то били стекли услови због раста набавне цене, што је овом јавном предузећу ускратило приходе за додатних 2,5 милијарди динара.

Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже да ће проблем наплате дугова за гас од великих потрошача постојати све док држава буде власник „Србијагаса”. А исти је случај и с ЕПС-ом. Дакле, ниједан директор јавног предузећа не може да искључи ни струју ни гас неком привредном друштву док држава не да зелено светло.

– То, наравно, није у реду и према свим осталим малим потрошачима, од којих се очекује да све своје обавезе измирују на време јер ће остати без гаса. А да ситуације буде још гора, држава која пренебрегава дугове великих државних фирми инсистира да социјално угрожени (који имају право на бесплатну струју и гас) имају плаћене све рачуне како би остварили право на ову помоћ – каже Вулетић.