Песма дуга 40 година

Један од најтиражнијих састава седамдесетих година прошлог века на простору бивше Југославије "Про арте" у четвртак ће наступити у београдском Дому синдиката након вишедеценијске паузе.
О избору места концерта, певач групе, која је током каријере продала око осам милиона носача звука, Владимир Савчић Чоби каже:
– Одабрали смо Дом синдиката јер су управо на том месту "Про арте" имале последњи наступ пре 32 године. Те 1975. године ја сам правио опроштајни концерт зато што сам одлазио у војску. За време боравка у војсци оженио сам се, певао сам и Титу... Свашта сам радио да добијем она седмодневна одсуства за војнике, јер сам био никакав војник.

Како је дошло до поновног окупљања групе "Про арте"?

Ми о томе разговарамо већ годину дана. Све су се коцкице биле сложиле када су се покојни Ђорђе Новковић и менаџер Рака Марић договорили да група наступи на једној од ревијалних вечери на овогодишњем фестивалу у Будви, на коме сам добио награду за животно дело. Нажалост, Ђорђе је преминуо и од те приче није било ништа. После извесног времена, Слобо Ковачевић, басиста, и Шенто Боровчанин, бубњар групе, рекли су ми: "Чоби, немој сада да одустајеш, када смо се већ скоро све договорили", тако да смо из неког ината ипак решили да се поново окупимо. Пробе су у току, и надам се да ће предстојећи концерт бити један леп догађај, једно емотивно сећање на седамдесете. Имамо у новембру уговорену турнеју по Словенији, после тога су у плану и Канада и Америка.

Какве су Ваше успомене везане за недавно преминулог Ђорђа Новковића?

Носим најлепше успомене. Ђорђе је био добар композитор. У знак сећања на њега, једини гост на предстојећем концерту у Дому синдиката биће његов син и моје кумче Борис.

У чему је тајна дуговечности Ваших песама из седамдесетих и како оцењујете данашњу музичку продукцију?

Вероватно су у питању добре композиције, текстови и моја специфична интерпретација. Очито је да старије песме имају нешто трајно у себи. "Лола" ће сигурно наставити свој живот и када мене више не буде било. Данас се праве песме кратког даха, по принципу – сад је чујеш, сад је не чујеш. Истрошили су се и аутори. Чак и Бреговић већ неко време врти своје песме укруг, сличан проблем има и Корнелије Ковач.

Који је догађај у каријери оставио најупечатљивији утисак на Вас?

Посебно ми је упечатљиво било кад сам у Сарајеву са "Про артама" победио на "Шлагеру сезоне" 1972. године са песмом "Немој, драга, плакати". Сарајево тада није имало своју дискографску кућу, па смо на самом почетку каријере морали да се селимо због посла. Имали смо избор између загребачког Југотона и београдског ПГП-РТС-а. Као "забавњаци" изабрали смо Југотон, јер се у Београду увек више преферирала народна музика, и онда и сад. И онда смо за "Шлагер" дошли у Сарајево први пут након преласка у Загреб. Мислио сам да ће из публике кренути повици: "Продане душе!", "Идите у Загреб, ово је Сарајево!" и томе слично. Али, на срећу, преварио сам се: публика нам је поклонила своје гласове и аплаузе.

Недавно Вам је изашао соло албум "Повратак". Шта сте на њему спремили за публику?

Публика на овој плочи може чути мој препознатљиви стил, који је осамдесет посто "медитерански", јер ме људи углавном памте по томе. На овој плочи отпевао сам први дует у каријери, певам песму са Екстра Неном која се у оригиналу зове "Return to Love", коју певају Нана Мускури и Хулио Иглесијас, а у препеву њен наслов је "Ти ме врати, љубави". Снимио сам и "Дилајлу" у оригиналу, иначе прву песму коју ме је Ђорђе Новковић чуо како певам, и то сам њему посветио. На "Повратку" се налази и једна од најлепших песама састава "Про арте" и Ђорђа Новковића "Први човјек" која је у оригиналној верзији бонус на овом издању.

Многи Вас памте по улози у ТВ серији "Сложна браћа". Како данас гледате на њу?

Прошло је 12 година од првог приказивања те серије која се већ пет, шест пута репризирала на телевизији. И дан-данас, клинци ми викну на улици: "Фико, има ли каве, ’Франкове’?" или "Има ли ’коле’?". То ме посебно радује, јер ако купиш децу ти си завршио деведесет посто посла. Жао ми је што је ишло само седам епизода те серије, јер је Неле имао још три-четири написане, али баш у то доба тадашњи директор телевизије Вучелић је смењен, и ми смо отишли у фиоку у пакету заједно са њим.

Осим улоге у "Сложној браћи", шта издвајате из Вашег глумачког опуса?

Каже се да сваки режисер има омиљеног глумца, мислим да сам ја омиљен Слободану Шијану. Ми смо радили "Сироте мале хрчке". Жао ми је што из здравствених разлога нисам био у прилици да глумим у најновијем Шијановом филму, тако да ме је на крају заменио Пеца Ејдус. А требало је да играм улогу звезде из бивше Југославије, значи самог себе. Боже мој, биће још улога и песама ако буде здравља.