Недоречена провера

Партизан се после шокантног пораза у Новом Саду од Војводине, заоштравања ионако затегнутих односа с Фудбалским савезом Србије и промене тренера вратио после двонедељног предаха у првенство победом против Рада (3:0). Такав исход је и очекиван, тим пре што се играло у Хумској, али овај сусрет је био више од пуке борбе за бодове.

Најпре, требало је да се види колико су се нови тренер Станојевић и играчи разумели, поготово што је Милошевићево опредељење како треба да игра Партизан било специфично. У оваквим случајевима, када се у току сезоне промени командант екипе, најизразитије пада у очи што у клубовима и репрезентацијама, и то не само код нас, с променом тренера из корена мења и систем игре. А то ретко прође безболно.

Богати, а њих сви подражавају, имају на располагању могућности да доводе и тренере и играче које хоће, па због тога ти преломи код њих и брже зарасту. Наши су далеко од тога да доводе стручњаке и фудбалере светске класе, па је увек неизвесно како ће нешто што се калеми и да се прими.

Станојевић је прошли пут као тренер Партизана оставио врло добар утисак, али се и спотицао. Логично је да се очекује да грешке не понавља, међутим, исто тако треба да се има у виду да је у међувремену радио само у иностранству, највише у Азији, па је питање колико му треба да се навикне на овдашње прилике и на оно чиме располаже.

Отежавајућа околност по њега је што га већ у четвртак чека окршај, који како зна и уме мора да реши у своју корист. Партизан ће тада у Молдавији, против Сфантула Георгеа, да води борбу за улазак у треће коло квалификација за Лигу Европе.

Реално гледано молдавски Свети Ђорђе, како се у преводу на наш језик зове противник „црно-белих”, није мегданџија пред којим се копље баца у трње, међутим... Партизан има много ожиљака од противника који му нису били дорасли, али их је или потценио или преценио или није чврсто стајао на својим ногама.

Његов наредни ривал је у првенству Молдавије 10. септембра, дакле читавих седам дана пре гостовања „црно-белих”, у гостима савладао Сперанцу с 2:0, а оба гола је постигао већ у првом полувремену. После девет кола је трећи с 21 бодом (седам победа), шест мање од Шерифа, који има стопроцентан учинак, и једним од Петрокуба, кога је у квалификацијама за Лигу Европе на обе плећке оборио наш ТСЦ.

Рад, вероватно, није био иделан спаринг-партнер за меч против Сфантула Георгеа, али јесте одговарајући партнер за генералну пробу уочи сусрета какав предстоји. Партизан је остварио оно што је било основно: освојио је три бода, тиме и вратио добро расположење, а његови играчи се нису превише истрошили.

Али, „црно-бели”, а поготово њихов тренер, немају право да се заваравају с три дата гола и тиме што њихова мрежа ниједном није била у опасности. Развој догађаја је учинио своје да једина провера, коју је Станојевић имао уочи одласка у Молдавију, остане недоречена.

Партизан је повео захваљујући аутоголу из потпуно безопасне ситуације, а цело друго полувреме је имао играча више. Такви дарови с неба ни у ком случају не могу да се очекују и у четвртак. Штавише, несумњиво је да ће Молдавци неупоредиво амбициозније да се супротставе „црно-белима” и да неће олако да се предају и ако им кола крену низбрдо.

Вероватно да оно што је видео против Рада није довољно Станојевићу да потпуно сагледа могућности екипе, коју је преузео. Али, сигурно да му је јасније, него шт оби било без овог огледа. Он није суштински нешто мењао (уместо Милетића, који је отишао, играо је Миљковић, који се вратио, Остојић је ускочио уместо Бањака, а Марковић је извео тим као капитен), па вероватно неће ни против Молдаваца, јер би кардиналне и бројне промене збуниле играче навикаване на другачију поделу улога на терену.