Музика Вашингтона и плес Пекинга

Очигледно се формира веома опасна „спирала сукобљавања” у односима између Народне Републике Кине и Сједињених Америчких Држава. Учестало се међу политичарима и у медијима помиње „нови хладни рат” између две најмоћније државе света.

После вишемесечних санкција, контрасанкција и дипломатског рата речима, кинески министар спољних послова Ванг Ји рекао је да су билатералне везе на најнижој тачки за последњих 40 година. Амерички државни секретар Мајк Помпео, међу најжешћим критичарима унутрашње и спољне политике НР Кине, поручио је да стабилизација односа није на дневном реду администрације председника Доналда Трампа.

Економско ривалство двеју највећих привредних сила света прерасло је у драматично велико стратешко надметање. Последње две године САД су појачале глобалну конфронтацију с Кином. У администрацији председника Трампа сматрају да четвородеценијска политика САД за ангажовање с Кином није успела. Наводно, све самопоузданија Кина не поштује међународни поредак успостављен после Другог светског рата увелико под утицајем САД и жели да га промени.

У Пекингу, пак, влада сагласност да је главни разлог све тежих билатералних односа, што америчке елите не прихватају успон Кине. Односе је додатно погоршала кампања уочи новембарских председничких избора у САД у којој Трамп увелико заостаје за ривалом Џоом Бајденом.

Руководиоцима у Пекингу је јасно да ће надметање трајати веома дуго. Кина се суочава с искушењем невиђеним од усвајања реформе и политике отварања 1978. Прете јој потенцијално веома озбиљни сценарији у вези с Тајваном, који је за Кину отцепљена покрајина која све више развија односе с Трамповом администрацијом, или територијални спорови у Јужном кинеском мору с неким од суседа, у шта се Вашингтон отворено умешао.

У Кини су високи владини функционери изразили снажну подршку сарадњи са САД. Кинески државни саветник и министар спољних послова Ванг Ји недавно је рекао да Пекинг одбацује сваки покушај стварања тзв. новог хладног рата између кинеског и америчког народа, јер је у супротности с темељним интересима и глобалним трендом ка развоју и напретку.

Министар Ванг је поручио да ће „свако ко покуша да у 21. веку почне нови хладни рат бити на погрешној страни историје и упамћен да је зауставио међународну сарадњу. Данашња Кина није некадашњи Совјетски Савез и Кина нема намеру да постане друге Сједињене Америчке Државе.” Ванг је казао и да Пекинг неће плесати на музику Вашингтона, нити дозволити да САД покваре ствари.

Испод овог уздржаног приступа Пекинга је дилема кинеског руководства у погледу односа са све више непријатељским САД. Пекинг покушава да не буде вођен хладним ратом, не нужно јер је суочавање са снажнијим САД моћан изазов. Наиме, хладни рат прети да раздвоји Кину не само од САД, већ и од важног дела међународне заједнице, оног најразвијенијег.

За разлику од претходних сила у успону које су довеле у питање постојећи међународни поредак који је успоставила актуелна сила, велики напредак НР Кине остварен је у основи интегрисањем у владајући глобални систем управљања. НР Кина се интегрисала у тај поредак реформама и отварањем који су јој омогућили вртоглави успон.

У том смислу, даљи напредак НР Кине мора бити миран. Човечанство без великих сукоба, осигурано постојећим међународним поретком, неопходно је да Кина, која себе сматра највећом земљом у развоју, одржи властити просперитет. Од Денг Сијаопинга, покретача реформи и отварања, до председника Си Ђинпинга, кинески лидери су више пута навели да је Кини од огромне користи био постојећи међународни поредак и стога су обећали да ће помоћи у његовом одржавању.

Кинески руководиоци истичу како у односима са САД Пекинг не провоцира, али неће стрепити од изазивања. Кина никада неће први испалити хитац.

Две силе морају носити историјску одговорност, гледати напред и имати дугорочну перспективу. Важно је размишљати без емоције и вратити се разуму и прагматизму. У том смислу је државни саветник Ванг предложио, за почетак, „три листе”.

Прво, држати линије комуницирања отвореним. Дијалог не треба одлагати.

Друго, усредсредити се на сарадњу. Многе су области у којима две земље могу и треба да сарађују. Сарадња у сузбијању ковида 19 треба буде прворазредан приоритет.

Треће, правилно управљати разликама. Њима треба руковати рационалним и прагматичним ставом. Разлике се не смеју намерно проширити, а камоли стварати нове.

Но, најважније питање гласи: Да ли су доносиоци одлука у Вашингтону спремни да сарађују са земљом која је суштински другачија од САД како би били избегнути неподношљиви трошкови хладног рата 2.0? За коју страну историје ће САД одлучити да се кандидују?

Новинар и уредник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa