Спектакл нове генерације

У ери свеопште стагнације модерне музике, британски састав „Рејдиохед” један је од ретких који, без остатка, можемо означити придевом „пионирски”. „Рејдиохед” са разлогом спадају у „елитни рок туризам”, јер је у питању састав који пажљиво дозира појављивања, од албума до концерата. Након што су се умало разишли пре две године, и после прошлогодишњег соло албума певача Тома Јорка и менталног „самоочишћења”, вратили су се крајем 2007. године студијском плочом „In Rainbows”. Првим албумом неког великог извођача дистрибуираног искључиво преко Интернета, и то бесплатним „скидањем”, порушили су сва правила и започели нову еру дискографије.

У актуелној турнеји опет пажљиво дозирају наступе, за које су улазнице распродате још почетком године. Око 15.000 посетилаца из читаве Француске и Европе стигло је на два концерта 15. и 16. јуна у Нимесу, где сам био у прилици да погледам оба наступа и да проверим колико је најважнији рок састав данашњице спреман да у пракси потврди све теоријске иновације. Непоновљив угођај у Нимесу, у најoчуванијој римској арени, подједнако је дуговао историјском градитељству и публици која је направила узаврелу атмосферу са гладијаторских борби и дизањем „таласа” кратила време пре наступа. Поподне пре првог концерта ручао сам у ресторану, када је за сто до мене сео гитариста „Рејдиохеда” Џони Гринвуд, у миру с породицом уживајући у позицији музичара лишеног бољки звездоманије.

„Рејдиохед” су свесни утицаја и могућности које им стоје на располагању – многим потезима труде се да буду практично корисни, а не паролашки ангажовани. Брига о екологији им је омиљена тема. Тако је било пожељно израчунати колико сте угљен-моноксида потрошили доласком у Нимес, могли сте купити чутурице за воду како бисте престали непотребно да трошите на пластичне боце у продавницама, а службене мајице турнеје произведене су од рециклиране пластике.

Иновативна позорница са врхунском расветом спектакуларна је разрада прошлогодишњих идеја Лори Андерсон. „Паметна технологија” користи се кроз стотинак висећих цеви који испуњавају позорницу и волуминозном расветом постижу безбројне визуелне учинке, репродукујући компјутерски подржане облике, боје и ритмове. Дугуљасти, црно-бели позадински екран разломљен је у пет делова и приказује све чланове британске рок поставе на задатку, а њих није мало.

Све је код „Рејдиохед” усмерено према дорађивању каријере и рушењу ограничења. Тачно у десет сати сваке вечери, након почетка са песмом „Reckoner”, друге вечери са нумером „15 Step”, пролазак композицијама са новог албума и фаворитима са издања „ОK Computer”, „Kid A”, „Hail to the Thief” и „Amnnesiac” ревија је класичних рок бравура и померених угођаја, са врхунском технолошком потпором расвете и разговетног разгласа. Толико овација за етеричне нумере са албума „In Rainbows”, захтевну свирку у честом 7/8 или 5/4 ритму и фрагилне баладе није добило превише извођача. Друге вечери извели су 10 песама које нису биле на репертоару првог концерта, те бисеве од седам песама продужили на девет додатака.

Захуктала енергија врло се лако враћа на место малопређашње софистицираности, а у оба случаја на врху свирачке пирамиде су гитарске бравуре Џонија Гринвуда (тренутно гостујућег композитора Би-Би-Сијевог оркестра) и етерични вокали Тома Јорка. Гринвуд се „бави” гитарама и са два сета синтисајзера смештена на десној страни позорнице, повремено узима у руке и гудало, а често на трагу „Соник јут”, „клечи” са гитаром испред педала и проучава крајње могућности дисторзије звука. Осим што сценски предводи састав Том Јорк често седа за пијанино који му техничари доносе на средину позорнице.

Друге вечери на бису је у стилу филмова Давида Линча извео „Cymbal Rush” са соло албума „The Eraser”, уместо нове песме „Super Collider” коју обично изводи у том делу концерта.

Мултидисциплинарни Јорк на бисевима добија и мали сет бубњева смештен испред првих редова публике, демонстрирајући једнаку ритмичку талентованост као и када користи електричну гитару.
Замишљени да на истој равни помире бендовски рок звук и електронске експерименте, наступи „Рејдиохеда” припадају најиновативнијим концертима сезоне. Овоземаљски узбудљивом свирком у Нимесу су без приметних резова спојили ретро наклоност прогресивном року „Џенезиса” и „Пинк флојда”, монументалне баладе, хипнотичке техно подлоге, гаражни рок са коренима у пост панку, те високоестетизовани концепт. Најкраће, „Рејдиохед” нуде концертну посластицу коју по надахнутости, инвенцији и узбудљивости тренутно нико од конкурената не може да надмаши.