Новак Ђоковић највише изгубио у време ковида 19

Најзначајнији тениски трофеји у 2020. години, у којој се највећи турнир на свету Вимблдон није играо због вируса корона, подељени су између тројице играча: Аустралијан опен припао је Новаку Ђоковићу, Ју-Ес опен – Доминику Тиму, а прекјуче завршени Ролан Гарос – Рафаелу Надалу. Није тешко закључити како је све могло да изгледа да није било више силе и да је у оваквим околностима највише изгубио управо онај који се налази на челу светске АТП листе: Новак Ђоковић!

Неко ће рећи да му је вирус „осигурао” позицију на врху и отворио му врата ка рекорду који тренутно држи Роџер Федерер (310 недеља био је у вођству), имајући у виду промене у начину бодовања. Међутим, ко каже да наш најбољи спортиста не би још боље прошао да су се турнири нормално играли…

У тренутку прекида сезоне, Ђоковић је био у топ-форми, са 18 узастопних победа од почетка године и сва три освојена турнира: АТП куп, Аустралијан опен и Дубаи. Ближила се америчка турнеја на њему омиљеној подлози (бетон) на којој је због лоших резултата у прошлој сезони бранио занемарљив број поена (у Индијан Велсу само 45, у Мајамију 90), а после тога је требало да почне сезона на шљаци на којој Надал традиционално брани велики број поена. После отказивања Индијан Велса, иста судбина задесила је десетине турнира, а међу њима и Вимблдон на којем би Ђоковић био изразити фаворит (требало је да брани титулу).

Зна се да су у професионалном тенису најпрестижнија ствар гренд слем титуле, па тек онда време проведено на челу тениског каравана. Тако да, уколико ову сезону сагледавамо из угла тројице најбољих тенисера свих времена и њиховог учинка за време пандемије, кратак рапорт би могао да изгледа овако: од два турнира „велике четворке” на којима је Ђоковић био „виђен” за трофеј – Вимблдон и Ју-Ес опен, један је отказан, а на другом је дисквалификован због апсурдне ситуације (ненамерно ударање лоптицом линијског судије); Надал се после пола године паузе појавио само тамо где му се смешио трофеј – Ролан Гарос; док Федерер због повреде (две операције колена) мирује као и његов салдо на АТП листи и вратиће се на терен тек у наредној години.

Лако је закључити да Федерер није ништа изгубио у овим ванредним околностима, иако за њега време много брже протиче од његових највећих ривала (ушао је у 40. годину). Шест година млађи Ђоковић у напону снаге остао је без два „планирана трофеја” са којима би већ наредне године могао да нападне рекорд (тренутно Федерер и Надал по 20, Ђоковић 17), а тешко је поверовати да ће моћи тако дуго да траје као Федерер, јер игра тенис у којем се тело знатно више троши (исто важи и за годину старијег Надала).

То што овако олако уписујемо Вимблдон и Ју-Ес опен као „сигурне титуле” на Ђоковићевом конту, неко би могао да припише као гест необузданог патриотизма. Али, већина озбиљнијих стручњака и све кладионице сматрају да је он апсолутни фаворит на три од четири највећа турнира у сезони. Уосталом, и тренутне квоте за гренд-слемове за 2021. годину говоре у прилог томе (према „Бвину”): на Аустралијан опену – Ђоковић 2,1, Надал 7, Тим 7, Медведев 8, Федерер 9…; Ролан Гарос – Надал 2, Ђоковић 3,5, Тим 4,5, Федерер 17, Циципас 17…; Вимблдон – Ђоковић 2,5, Надал 7, Федерер 8, Циципас 11, Медведев 11…; на Ју-Ес опену: Ђоковић 2,25, Тим 6,5, Надал 6,5, Медведев 7, Федерер 9…

Први Ђоковићев турнир после Ролан Гароса, у чијем финалу је прекјуче изгубио у три сета од Надала, биће „Ерсте банк опен” у Бечу („серија 500”, 26. октобар – 1. новембар), затим следе мастерс у Паризу (2-8. новембар) и Финални турнир АТП-а у Лондону (15-22. новембар).

Пред њим су три рекорда која држи Федерер, од којих би до марта један могао да буде изједначен, а други оборен. Уколико подигне пехар наредног месеца у Лондону, биће му то шеста титула на завршном турниру (толико има и Федерер); ако до 8. марта остане први на АТП листи, постаће рекордер по броју седмица на врху. Реално, тешко је поверовати да рекорд који Федерер дели с Надалом (20 гренд слем титула) Ђоковић може да сруши већ наредне године. Мало ко је мислио и да неко у модерној ери тениса може истовремено да има у витринама сва четири највећа пехара, а наш најбољи спортиста је то успео крајем 2015 – почетком 2016. године.

Када је реч о првом месту на светској ранг-листи, после најновијих промена у начину бодовања Ђоковићу је отворен пут ка том рекорду. Пре четири месеца АТП је саопштио да ће се до децембра играчима узимати у обзир само бољи резултат из ове и претходне године, а пре неколико дана тај рок је померен за 8. март (управо тог датума Ђоковић би требало да претекне Федерера). Тако да као што Надал као бранилац титуле није могао да изгуби ниједан бод у Ролан Гаросу, исто тако и Ђоковић неће имати шта да брани почетком наредне године на Аустралијан опену.

Ова година биће упамћена и по великим подухватима Ђоковића ван АТП турнира, који су га емотивно прилично истрошили и неминовно утицали и на његову игру. После организације „Адрија тура” (на којем је и сам био заражен вирусом корона) и оснивања Удружења професионалних играча тениса (ПТПА) трпео је критике са разних страна, штитећи пре свега интересе слабије рангираних тенисера. Требало је тренирати, играти, организовати прес-конференције и трпети лавину негативних коментара. Али, тако је то кад један велики човек из једне мале земље завлада у спорту резервисаном за елите… 

АТП листа

1 Новак Ђоковић (Србија)    11.740

2 Рафаел Надал (Шпанија)    9.850

3 Доминик Тим (Аустрија)   9.125

4 Роџер Федерер (Швајцарска)        6.630

5 Стефанос Циципас (Грчка)           5.925

6 Данил Медведев (Русија)  5.890

7 Александар Зверев (Немачка)       4.650

8 Дијего Шварцман (Аргентина)     3.180

9 Матео Беретини (Италија)            3.075

10 Андреј Рубљов (Русија)   2.974

24 Душан Лајовић (Србија)  1.785

30 Филип Крајиновић (Србија)       1.628

41 Миомир Кецмановић (Србија)   1.258

74 Ласло Ђере (Србија)        812