Програмери и јутјубери испод радара порезника

Програмери, графички дизајнери, професори страних језика, али и популарни јутјубери и инфлуенсери који живе у Србији, раде за фирме из иностранства, а немају регистрована представништва у нашој земљи добили су опомену од Пореске управе да плате порез на зараду. Ако се сами не пријаве, порезници ће наћи начин да их пронађу и казне.

Ово је суштина саопштења Пореске управе у којем се каже да би физичка лица која остварују приходе из иностранства, а нису измирила све обавезе у вези с плаћањем пореза и доприноса на зараде требало сама да измире обавезе пре отпочињања пореске контроле или подношења захтева за покретање прекршајног поступка. Пореска управа је, на основу података о уплатама из иностранства и њиховим поређењем са поднетим пореским пријавама о обрачунатом и плаћеном порезу и доприносима на зараду физичких лица, установила велико непоштовање пореских прописа и идентификовала та физичка лица, пише у саопштењу, без навођења детаља о коликом броју случајева је реч.

Ови приходи се, како је утврдила Пореска управа, остварују по основу пружања разних врста услуга, а најчешће је реч о развоју софтвера, превођењу, држању часова страних језика, промоцијама, графичком дизајну...

Непоштовање прописа је утврђено и код оних који приходе остварују на друштвеним мрежама, као што су јутјубери, инфлуенсери (особе које, захваљујући великом броју пратилаца на јутјуб каналу или друштвеним мрежама попут „Инстаграма” и „Фејсбука”, зарађују од претплате на свој канал или имају уговоре са неким компанијама да рекламирају њихове брендове и од тога имају месечне приходе), затим код интернет клађења, као и код особа које су издавале сопствене непокретности до 30 дана, тзв. стан на дан.

Пореска управа није одговорила на питања „Политике” колико има такозваних фриленсера који раде за стране послодавце, а не плаћају порез, као и колики је губитак због тога. Горан Радосављевић, професор ФЕФА факултета, објашњава да се код нас порез на доходак плаћа по одбитку. То значи да послодавац има обавезу да од бруто плате одбије порезе и доприносе и уплати држави. Уколико неко ради за послодавца који нема регистровано представништво у Србији, та особа има обавезу да за себе уплати порез и доприносе у року од 30 дана од пријема плате. Ако јутјубер или неко ко се бави интернет продајом подигне сајт на Кајманским острвима и добија новац преко тог јутјуб канала, а Пореска управа утврди да има новчане приливе из иностранства, он је обвезник пореза по одбитку. Најчешће пореско оптерећење које му следује износи око 46 одсто – 20 одсто пореза и 26 одсто доприноса, али је за неку врсту уговора основица мања, па је и износ пореза мањи.

– С развојем електронског пословања шири се број послова који из Србије могу да се обављају у иностранству. Не знамо колико тога има, али порезници виде да се нешто дешава. Пореска управа може да дође до тих информација преко банака и вероватно ће то у неком тренутку урадити. Ово саопштење делује као упозорење: обратите пажњу, ми ћемо да кренемо у контролу, да не буде да вам нисмо рекли – каже Радосављевић, који сумња да тај порез ико плаћа.

Наш саговорник каже да то може да се контролише јер новац иде званичним банкарским каналима. Када некоме сваког месеца легне на рачун 3.000 евра, банка у једном тренутку мора да пита шта је то. Уосталом, види се по ком основу је новац уплаћен и, ако је то класификовано као зарада, банка је дужна да то пријави Пореској управи. Он објашњава да, са друге стране, Пореска управа може да тражи од банака да испитају све који имају месечне уплате из иностранства. Питање је само колико то масовно треба да буде да би Пореска управа почела тиме да се бави.

– Шта је намера Пореске управе, не знамо. Сви фриленсери су апсолутни порески обвезници и они порез морају да плате. Задатак власти је да их пронађе и наплати порез – каже Радосављевић.

Уколико обвезник свој приход не пријави, а реч је о приходу до пола милиона динара и порезници то у контроли открију, обвезнику следује и прекршајна пријава, односно кривична пријава ако је у питању износ већи од поменутог. Фриленсери у Србији су од децембра 2019. године добили могућност да се дефинишу у складу са начином на који послују тако што ће плаћати порезе и доприносе.

Колико је држава на губитку зато што то не чине, не зна се, пошто не постоје прецизни подаци о висинама зарада и броју људи који преко онлајн платформи држе часове енглеског језика у кинеским приватним школама, колико инжењера креира софтвере за америчке компаније или колико графичких дизајнера пружа услуге иностраним компанијама.