Половичан учинак са Шкотима

Шкоти су једина од пет острвских репрезентација која после осам учешћа на Мундијалима и два на европским шампионатима никада није успела да прође први круг такмичења. Они као и ми дуго чекају на одлазак најбољих европских репрезентација, од шампионата у Енглеској 1996. године, док наш ,,пост”везан за скуп најбољих селекција ,,Старог континента” траје пуне две деценије, од првенства које су 2000. заједно организовале Белгија и Холандија.

До финалног чина баража, који је заказан за 12. новембар у Београду, остало је још само десет дана. Угледни гост је до саме завршнице и шансе да се домогне првенства које ће до сада бити одржано у највише земаља, стигао после беспоштедне борбе са Израелом. Екипа Стива Кларка, некадашњег играча Челсија (11 година), ВБА, Рединга и Килмарнока, а од прошле године селектора Шкотске, успела је до тријумфа да стигне тек после бољег извођења једанаестераца. Са друге стране, Србија је после најбоље партије у последње четири године, тријумфа у Ослу над Норвешком, стекла велику шансу да се домогне још једног великог такмичења.

Са Шкотском је наша земља играла укупно десет пута. Два пута смо успели да их победимо, два пута смо поражени а чак шест сусрета завршено је нерешеним резултатом. Последњи пут ове две репрезентације играле су у квалификацијама за Мундијал у Бразилу 2014. године. Србија је била успешнија у Новом Саду, где је головима Филипа Ђуричића победила, док је у Глазгову било нерешено 0:0.

Да нам Шкоти уопште нису лежали најбоље се види у чињеници да смо прву победу над њима остварили тек 1989. године, у осмом међусобном окршају, када смо на загребачком ,,Максимиру” уочи Мундијала у Италији  славили са 3:1(голове постигли Катанец, Вујовић и аутогол Гилеспија). Интересантно је да су се обе селекције прасирале на светско првенство.

Највећу фудбалску бламажу од будућег ривала доживели смо 1984. године, када су нас Шкоти декласирали са 6:1, једини утешни гол за Југославију тада је постигао Фадиљ Вокри. Ове две репрезентације састајале су се и на Мундијалу у Шведској 1958. и Мундијалу у Немачкој 1974. године. Оба пута било је нерешено 1:1.

Шта знамо о њима? Наши скаути Момчило Вукоић и Зоран Филиповић се труде да селектору Тумбаковићу дају што више корисних информација. Углавном се гледају касете претходних утакмица, док смо их ,,уживо” гледали прошле године на Кипру против домаћина. Тада је Момчило Вукотић био у извидници, али од тада су се многе ствари промениле...

На голу је Дејвид Маршал, бивши голман Глазгов Ренџерса. У задњој линији доминира Метоминеј фудбалер Манлчестер јунајтеда, а ту су и Галагер и Купер. У везном реду главна снага је играч Ливерпула Робертсон, а ту су још и Мкгрегор, Џек, Одонели. Полушпиц је Мекгин а у нападу су Мгбарни и Дајц, али треба рачунати и на нападача Селтика Кристија. Ради се о упорној екипи, играчима који су физички беспрекорно спремни и тиму који већ дуже не зна за пораз. Да ли ови подаци треба да нас забрину?

Зоран Филиповић је недавно, искрено рекао: биће теже него што многи мисле. Али, не треба занемарити чињеницу да је улог огроман и да наши фудбалери више немају права на поправни испит...