Радост свирања на новим местима

Стигавши у Београд јуче у поподневним часовима, чланови америчке групе „Каунтинг кроус” искористили су време до почетка синоћњег концерта на Ушћу да у холу хотела „Холидеј ин”, у коме су одсели, поразговарају с фановима и новинарима. Певач Адам Дариц сликао се са фановима, потписујући им дискове овог састава, док је гитариста Ден Викри био расположен да специјално за „Политику” одговори на неколико питања:

– Песме стварамо тако што Адам напише стихове, уз клавирску пратњу, па на пробама дођемо до комплетне песме. Заправо нема правила. Деси се и да ја дођем с новим рифом, а у стварању песама учествује читав бенд – почиње разговор Викри ишчекујући кафу и сендвич.

Замољен да прокоментарише релативно дуге паузе између албума групе, гитариста спремно објашњава:

– Не бих рекао да дуго припремамо плоче. Треба нам око годину дана да спремимо песме, то углавном радимо кад се повучемо далеко од града у једну кућу у брдима. Комплетан студијски рад траје око шест месеци, а затим идемо на турнеје које трају 18 месеци. Волимо да имамо непосредан контакт са фановима, није довољно само да ти пуштају музику на радију. Кад се одморимо, кренемо све из почетка. Рад на последњем албуму „Saturday Nights and Sunday Mornings” је био до сада најкраћи.

Са дугим свирачким искуством по целом свету, Викри је меродаван да упореди публику из САД и Европе:

– Постоје различите публике у разним крајевима Америке, велика је то земља. Ипак, у Европи нисмо толико често присутни и људи нас дочекују са већим ентузијазмом. Драго ми је да имамо прилику и да на овој турнеји свирамо и на местима које до сада нисмо посетили, као што су Венеција, Србија и Пољска. Имамо велику базу фанова у Холандији, Ирској и Великој Британији. Лично, највише волим кад свирамо по Шпанији и Италији.

Чести наступи и турнеје пружили су могућност саставу да свира заједно са бројним великим именима савремене музичке сцене. На питање да посебно издвоји некога, Викри каже:

– То је немогуће. Свирали смо са „Стонсима”, групом „Ху”; имали смо привилегију да гледамо све те велике музичаре на само неколико метара од нас. Пријатељи смо са групом „Марун 5”, „Крекер” и „Кејк”.

Чланове „Полиса” још нисам упознао. Свирали смо пре неки дан у Венецији на фестивалу. Ми смо свирали раније, а онда су организатори прекинули програм због фудбалске утакмице, да би тек након завршетка меча свирали „Полис”. То има само у Италији!

Након што је Дену објашњено да фудбалска грозница „тресе” читаву Европу ових дана, питали смо га за крај шта зна о Србији:

– Имам пријатељицу одавде и знам понешто о политичкој ситуацији, али се држим подаље од те приче (смех). Срећан сам што ћемо имати прилику да осетимо дух публике на Ушћу. Знам да већина долази због „Полис”, али даћемо све од себе да се прикажемо у најбољем светлу.