Ђоковић у дербију већ у другом колу

Новак Ђоковић, готово по правилу, не пробија лед на највећим турнирима с лакоћом. Нада у подвиг заискрила је и код Немца Михаила Берера, 91. тенисера на светској листи. Угашена је чим је наш најбољи играч, један од главних претендената на вимблдонски престо, загрејао моторе – 7:5, 2:6, 6:3, 6:0. У њиховом првом међусобном дуелу стаситом Немцу се, док га Ђоковић није узео под своје, указала прилика да што дуже одолева на главном стадиону лондонског турнира за „грен-слем”, а публици да буде сведок узбудљивијег меча него претходних с Федерером и Ивановићевом у центру пажње.

– У прва два сета нисам играо како желим. Имао сам лоше ударце, нарочито у другом сету, али сам постепено поправљао игру. Задовољан сам. Од мене се много очекује што неминовно ствара тензију – казао је наш тенисер, истичући посебан осећај што је његов меч био један од оних који су отворили овогодишња надметања у Свеенглеском крокет и тенис клубу, „док трава још није утабана”.

С обзиром на Ђоковићеву уобичајену привремену кризу у уводним дуелима, ни овој његовој победи не треба гледати у зубе. Најважније је да је прва препрека савладана. У рашчишћавању пута најмање до полуфинала, где је могућ мегдан с Федерером, очекује се да ће из меча у меч да подиже ниво игре, да ће суверено да контролише развој догађаја на терену све време и постиже сигурније победе, као што чини од како је израстао у врхунског тенисера.

Вољом жреба, а потом и расплетом у првом колу, Ђоковић ће се већ на идућем мечу наћи на искушењу које ће с правом добити епитет дербија друге рунде. Састаће се с Русом Маратом Сафином. Када је о њему реч, неизбежно је небројено пута поновљено мишљење о недореченој каријери својевремено првог „рекета” света, можда јединог тенисера који је имао све играчке квалитете да Федерерово доба учини занимљивијим. Сафин никада више није имао заслепљујући сјај после победа над Федерером у полуфиналу и Аустралијанцем Лејтоном Хјуитом у финалу Међународног првенства Аустралије 2005.

У том походу ка другом трофеју на турнирима за „грен-слем” (победник на Међународном првенству САД био је 2000, када је и постао 18. први „рекет” света од увођења компјутерског обрачунавања бодова за светску листу1973) у првом колу је са 6:0, 6:2, 6:1 савладао тада 17-годишњег Ђоковића, преплашеног од величине противника и спутаног у свом првом „грен-слем” окршају у каријери.

Од тада се нису састајали, а стање ствари се из корена променило. Рус је сада на 75. месту, а наш тенисер је заслужио и славу која је пре три године у Мелбурну припадала његовом следећем супарнику. Биће то Ђоковићев 60. меч на четири највећа тениска турнира (46 победа) и посластица за тениске сладокусце. Сафин, који од тријумфа 2005. ни на Вимблдону није отишао даље од осмине финала, стекао је у међувремену репутацију тенисера који од свакога може да изгуби, али је и даље један од ретких који може да победи и најбоље.

У првом колу је савладао Италијана Фабија Фоњинија са 6:1, 6:2, 7:6 (7:3). На „Ролан Гаросу” је испао у другом колу против земљака Николаја Давиденка. На једином искушењу на трави потом, у Краљичином клубу у Лондону, такође је поклекао пред другом препреком Чилеанцем Фернандом Гонзалезом. Међутим, колико је био подређен Вимблдону, посведочила је и његова рођена сестра Динара Сафина уочи финала „Ролан Гароса” с Ивановићевом, рекавши да њен брат неће доћи у Париз јер се увелико припрема у престоници Уједињеног Краљевства.

С обзиром на његове варљиве игре, могућа су два сценарија: или ће Ђоковић да му одржи лекцију или ће њихов дуел на радост публике да се изроди у још једну вимблдонску поему, а тада ће се и бацање рекета подједнако бројати с обе стране мреже. Победник се састаје с успешнијим из меча Француза Флорана Сере (74. место) и најбољег италијанског тенисера Андреаса Сепија (30).

Сафин данас овако види будућег супарника:

– Код Ђоковића нема видљивих недостатака. Он одлично сервиса, одлично се креће на основној линији, али могуће је да ће да ме потцени и у томе видим своју шансу. С обзиром на то како игра сада, биће тешко победити га. Он сада игра с великим самопоуздањем, уверен у своје моћи. Одиграо је много више мечева ове сезоне од мене, али и ја сам се ужелео игре, тако да ми је тај меч изузетно важан. Сматрам да трава сада више одговара Ђоковићу, јер је спорија и због тога је ризичнија за сервис волеј игру.

-----------------------------------------------------------

Болетијери: Нема логике у успону српског тениса

Прве победе српских тенисера на Вимблдону приморале су британске медије да наставе са похвалама на рачун играча из Србије, а за дневник „Индепендент” то је учинио и прослављени амерички тренер Ник Болетијери. „Успон Србије као тениске велесиле потпуно је откачен. У њему нема логике, рационалног објашњења, јединственог програма за развој младих тенисера попут Ане Ивановић, Јелене Јанковић и Новака Ђоковића”, оценио је Болетијери у свом коментару. „Не верујем у тезу да је Србија толико сиромашна, а да је тенис једини излаз... Уз истинско поштовање и дивљење према поменутим тенисерима, њихов успех није последица тренинга у празним базенима или тога што су имали толико мало пара да су морали да једу своје ципеле, а једини начин да набаве други пар био је да се професионално баве тенисом. Зато је то потпуно откачена ситуација, географска грешка талената...Ипак и ефекат који ће српском тенису помоћи да напредује. Али зашто је до њега и дошло, остаће мистерија”, додао је.

Болетијери је, такође, предвидео да ће српски тенис ускоро добити још једног врхунског играча, 16-годишњег Филипа Крајиновића. „И он је код нас на академији. Саветујевам да запамтите то име. Биће паклен играч... Умногоме ме подсећа на Андреа Агасија, само што Андре није био толико добар на мрежи”, истакао је Болетијери.