О судијама и коментаторима

Једна од одлика шампионата Европе у фудбалу који се ближи врхунцу је и суђење. Изненађујуће је лоше иако је Уефа одредила високе судијске таксе, па су главне судије за свку утакмицу у групама добијале по 10.000 евра. Судије су уствари најслабији актери фудбалских догађања у Аустрији и Швајцарској. На неким утакмицама директно су утицали на резултат, неки су показивали и наклоност према једном од тимова, било је и контроверзних одлука. У целини мало се који арбитар истакао примерним дељењем правде.

„Серију” је отворио Италијан Росети већ на самом отварању не досудивши очигледан једанаестерац у сусрету Швајцарска – Чешка, када је Ујфалуши играо руком у шеснаестерцу. Потом је на сцену ступио несрећни Швеђанин Фрерјфелд, без сумње најслабији арбитар на шампионату. Најпре се истакао проблематичном одлуком да призна гол Ван Нистелрој против Италије, оценивши да је Панучи намерно остао ван игралишта, мада је после судара са голманом Буфоном остао да лажи два, три метра ван терена...

Ова одлука изазвала је много контроверзи у јавности, тако да је морала да се огласи и Уефа тумачењем да офсајд није постојао. И поред тога, мишљења смо да је дилема ипак остала, јер, ако пропис захтева додатно тумачење, јасно да није добар. Швеђанин, који се, на срећу, после овог првенства опрашта од пиштаљке, показао је наклоност и према Чесима у сусрету против Турака. Већ у првих десетак минута доделио је два жута картона турским фудбалерима због, рекли бисмо, безазлених стартова, да би на крају искључио голмана Демирела. Додуше оправдано, али претходно није санкционисао фаул Колера над Турчином. Круна његовог дељења правде је утакмица Немачка – Португалија када ваљда једино он није видео фаул Балака над Фереиром после кога су Немци повели са 3:1! Италијан Росети се истакао и касније не досудивши пенал за Турке против Хрвата.

Посебно је проблематично било суђење једног од Уефиних фаворита, Словака Љубоша Михела, који је начинио неопростиву грешку „превидевши” чист једанаестерац у утакмици Холандија - Русија, када је у казненом простору с леђа оборен Жирков. Био је главни кандидат за делиоца правде у финалу, али је отпао. Ни Немац Фандел није одушевио. Деловао је тромо, слабо се кретао и већину одлука доносио је „са дистанце”. Ни већина осталих арбитара није била на очекиваном нивоу. Чуди да се Уефа није определила да више ангажује енглеске арбитре, тим пре што Енглези нису учесници шампионата, а њихове судије су међу најбољим на свету.

Треба, међутим, истаћи да су играчи показали да су упозорења из Уефе да се грубости неће толерисати била делотворна. Није било неких посебно оштрих, а камоли погибељних стартова. Играло се фер и коректно.

Ово је прилика да кажемо коју реч и о многобројним коментарима и коментаторима на јавном сервису који су нам ових недеља тумачили догађаје на „Еуру 2008”. На жалост, нису сви били на висини задатка. Част изузецима, али поједини су више причали ко се чиме бави ван фудбала, шта му ради мајка, или тетка, са којом је девојком раскинуо, ко коме додаје лопту и којом ногом и томе сличним ефемерним стварима. Неки просто нису затварали уста, чак и када су се свирале химне и када су се на екрану објављивали састави. Неки су и отворено навијали за једну страну, а у еуфорији би превидели искључење играча (утакмица Италија – Француска). ТВ коментатор мора да ради управо то – да коментарише, а не да преноси утакмицу. Да саопшти свој став, и да препусти гледаоцима да на миру посматрају пренос. Телевизија није радио. Својим причама неки су деконцентрисали гледаоце, понекад и нервирали безбројним статистичким подацима о свему и свачему.

Допринос овоме у посебним емисијама посвећеним овом шампионату давали су и поједини гости, немуштим коментарима, пазећи да не кажу нешто проблематично” да се ваљда „не замере” некоме. Пример је и наш некада познати арбитар Зоран Петровић, иначе контролор Фифе, који је очигледан прекршај с леђа над Жирковим у утакмици Русија – Холандија, окарактерисао као „контакт слабог интензитета”(ма шта то значило)! Дакле, ништа од пенала, а Михел је баш због тога слабо оцењен!

Чини се даје да је РТС приступио овом послу недовољно амбициозно. Ваљда због чињенице да наших тамо нема. Углавном су се појављивали фудбалери и фудбалски посленици који су се нашли ту при руци, није било полемике, неопходног сучељавања мишљења, што је у фудбалу незамисливо. Тиме би се добило на драматици, а и гледаоци би били на своме. Слична емисија код наших западних комшија Хрвата је много занимљивија, разноврснија, са много више прилога и гостију, што је можда и разумљиво, због њиховог учешћа на првенству.