Србија после пенала остала без Европског првенства

У данима велике тензије, коју су играчи и селектор лукаво крили, све је на крају изашло на светлост дана. И ову нашу нову фудбалску годину, као и многе претходне, ,,појешће” други, који ће и даље наставити да се госте нашим дрхтавим нервима. Рекло би се да данас ништа тако не подстиче на забаву од човека који пада. Шта је са нашим усијаним фудбалским главама, од којих смо навикли све, баш све. И да нас разочарају као нико пре, да се уздигну када се за то најмање надамо.
Када се приступило извођењу пенала голман гостију Маршал одбранио је у петој серији ударац Александру Митровићу и одвео Шкоте, потпуно заслужено на највећу фудбалску смитру.
Тешко је рећи да развој догађаја на почетку утакмице није био очекиван, јер је сат времена пре финала у Београду почела да пада јака киша, која је додатно охрабрила госте. Са друге стране, Тумбаковић је у задњи час одлучио да капитена Коларова остави на клупу, као што смо то и најавили а да изненађење буде још веће, уместо њега место у дефанзивној линији заузео је фудбалер Севиље Немања Гудељ! Дакле, у ово важно финале ушли смо са додатним проблемима, јер Србија није могла да рачуна на неколико играча. Између осталих и на Луку Миливојевића, фудбалера Кристал Паласа...
Шкоти су од старта преузели диригентску палицу, док се наш тим углавном бранио. Као да је то био део тактике нашег стручног штаба. Један од будућих домаћина највеће фудбалске смотре која ће се после годину дана закашњена одржати наредног лета (ако не буде неких нових померања), ушао је са пуно самиопоуздања, решен да прекине скоро четврт века дуги пост неодласка на највећу фудбалску смотру на ,,Старом континенту”. 

Наш средњи ред никако није успевао да се легитимише на бољи начин, јер једноставно гости, који су се у дефанзиви бранили са готово читавим тимом, нису дозвољавали да се тако лако пробије њихов бедем. Знали су наши ривали где треба затворити Србију, посебно по десној страни где је Дарко Лазовић, до синоћ био један од наших најбољих играча. Али, Лазовићев посао није био уопште лак, јер је испред себе имао Едрија Робертсона, левог бека Ливерпула, идејног вођу овог тима, играча којег одликују сјајне фудбалске карактеристике: брзина, сјајна физичка припремљеност и изнад свега одличан центаршут...
Посебан сегмент игре на који је требало обратити посебну пажњу јесте скок игра. Шкоти су у почетној фази игре добили све ваздушне дуеле, док је наша задња линија, која је по ко зна који пут доживела нову трансформацију, била доста спора и уплашена. Стекао се утисак да су наши фудбалери у важно финале ушли са неким страхом. Филип Костић, кога није било скоро месец дана на терену добио је пансу од првог минута, али је његов учинак у првом полувремену био готово занемарљив. 
Тек негде на истеку 20. минута успели смо да се макар приближимо противничком голу, јер је до тада голман Маршал био потпуно спокојан, знајући да испред себе има чврст бедем, којег ће играчи тешко пробити, а чинили су га: Галахер, Тими и посебно Мектомини, фудбалер Манчестер јунајтеда.  У игри нерава, гости су се кретали по терену ,,као осице” не дозвољавајући Србији да преузме иницијативу. Додуше, и услови на терену су им потпуно ишли на руку.
Тумбаковић је опасно ризиковао када је раздвојио наш средњи ред: Гудељ – Максимовић, као да није имао превише поверења у Павловића или Спајића на месту левог дефанзивца, па је тако усамљени фудбалер Хетефеа доста био одсечен што је стварало додати проблем нападачима, пре свих Митровићу. Али, ,,орлови” су се некако ослободили притиска и у 23. минуту Саша Лукић је опробао ударац, али је на срећу Шкота лопта прошла поред стативе.
Брзо је узвратио фудбалер Астон Виле Мекгин када је искоса са леве стране шутирао ка нашем голу, али је Рајковић био добро постављен. У бледој и анемичној игри, која нас је подсетила на нашу стару ,,бољку” из претходног периода, када смо били далеко од имена и реномеа који још увек имамо у свету, нисмо могли ни више ни боље, јер је ривал био потпуно спреман да одговори свим фудбалским циљевима.
Какву је пометњу у 51. минуту направио Дајкс, фудбалер Квинс Парк Ренџерса. Најпре јепреварио Стефана Митровића, потом и Гудеља, затим несебично додао до Мекгина али на срећу Рајковића шутирао је небу под облаке...
А онда оно чега смо се највише прибојавали. Шкоти су добеу и храбрију игру успели да крунишу голом . Играо се 52. минут, дуго се лопта вртела пред нашим шеснаестерцом. Најпре је Костић индолентно погрешио, да би до лопте докопао упорни фудбалер Селтика Кристи  и онда на себи својствен начин је успео да промеша нашу одбрану, погледа где се Рајковић налази и милиметарском прецизношћу пошаље лопту иуза леђа чувара мреже Србије: Србија – Шкотска 0:1!

Гости су наставили у истом ритму, нису мењали тактичко определење, стално су притискали нашу задњу линију, јер су знали где највише шкрипи код противника. А ми, наставили смо у истом сивилу, као много пута пре тога. Једноставно, наши фудбалери били су бледа сенка оне екипа која је у октобру дала какву такву наду  победом у Норвешкој. Противник нам је очитао праву фудбалску лекцију. Могао је опасни Кристи да нам запечати судбину у 70. минуту када је наша одбрана по ко зна који пут била очајна.
Међутим, када смо помислили да су нашем фудбалском тиму потонуле све лађе. Уследио је невероватан велеобрт. Филип Младеновић је у 90. минуту извео корнер, одбрана Шкота је ваљда први пут заспала, да би Лука Јовић спремним ударцем главом успео да матира немоћног Маршала, за неиописиву радост. Јер, ко је могао да режира овакав фудбалски сценарио, осим наших фудбалера. Који су знали да буду и очајни и бриљантни. Тек толико да не одсупе од свог фудбалског определења: Србија – Шкотска 1:1!
У треће поглавље финала, у продужетке ушли смо са новом енергијом. Спремнији да дамо све од себе, да будемо бољи него што смо били у највећем делу меча. Али, тек се очекивала права беспоштедна борба. Јер, и ривал је имао исти циљ. Разиграна Србија је почела опасно да прети шутевима из даљине, најпре је Гудељ а потом на истеку последњег минута првог продужетка и Катаи опробао ударац ка голу Маршала.

Србија – Шкотска 1:1 (0:0, 1:1), пеналима 4:5
Стадион: ,,Рајко Митић”.

– Судија: Антонио Матеу Лаоз (Шпанија).

– Стрелци: Кристи 52, Јовић 90. минут.

– Жути картон: Миленковић, Гудељ, С. Митровић (Србија), Галагер (Шкотска)
Србија. Рајковић 6, Миленковић 7, С. Митровић 6,5 (од 108. Спајић-), Гудељ 6, Лазовић 6, Не. Максимовић 5 (од 70. Јовић 7), Лукић 6,5, Костић 5 (од 59. Младеновић 7), Тадић 6, Милинковић.-Савић 5 (од 70. Катаи 6), Митровић 6.
Шкотска: Маршал 6, Галахер 7, Мектомини 7, Тирни 7, Одонели 6,5 (од 117. Грифиц-), Џек 6, Мекгин 8 (од 83. Меклин 6), Робертсон 7, Кристи 8 (од 88. Патерсон 6), Дајкс 8 (од 83. Мекберни 6), Мекгрегор 7.