Половина деце у Србији добија батине

Половина родитеља у Србији верује да је „батина из раја изашла” и признаје да је током претходне године користила физичко насиље у дисциплиновању деце. Сваки други родитељ је први пут истукао дете када је оно било у узрасту између друге и треће године живота, што се може објаснити тезом о „страшној другој години живота”, у којој деца постају психофизички немирнија и имају чешће нападе беса.

Ово су само неки од резултата истраживања „Примене васпитне дисциплине над децом у породици у Србији”, коју је спровео Уницеф у сарадњи са Институтом за психологију Филозофског факултета у Београду и Институтом за ментално здравље и подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Студија која је спроведена на узорку од 1.186 родитеља и чији је циљ био да се испитају дисциплинске праксе које примењују родитељи у Србији, такође је показала да 91 одсто родитеља користи ненасилне методе дисциплиновања. Најчешћа алтернатива физичком кажњавању деце је објашњавање детету зашто је неко понашање погрешно, а око 46 одсто родитеља користило је тзв. тајм-аут, односно паузу у конфликту као ненасилну методу васпитања. Нешто више од половине родитеља се уместо батина определило за забрану излазака или одузимање привилегија детету.

Занимљива географија гласи да су очеви и мајке из Војводине склонији ненасилним методама васпитања, а то важи и за родитеље са вишим степеном образовања. Мајке чешће физички кажњавају децу од очева – истовремено, оне су те које више од очева учествују у развојно-подстицајним активностима.

Најчешћи метод дисциплиновања је ударац детета по гузи. Само мали број њих изјављује да су користили теже облике физичког насиља, као што су коришћење тврдих предмета попут каиша и штапа за ударање детета. Мање од два одсто родитеља признало је да су хватали дете за врат и давили, претили му ножем или пиштољем или намерно изазивали опекотине код детета, а сваки пети родитељ је признао да је ударио дете отвореном шаком по шаци, руци или нози.

Ауторе овог истраживања забрињава и висок проценат психолошке агресије родитеља према деци – чак 68 одсто њих виче на дете, половина прети батинама, а сваки пети родитељ свом детету каже да је глупо или лењо. Подаци такође говоре да око седам одсто родитеља, према сопственом признању, деци прети да ће их избацити из куће због непожељног понашања. И ово истраживање потврђује тезу о трансгенерацијском преносу насиља – шанса да родитељи „репризирају” насиље коме су били изложени у детињству у односу са својом децом зависила је од нивоа ненасилне комуникације коју су искусили у детињству, а која је деловала као „амортизер”. У Србији, подсећања ради, физичко кажњавање деце није експлицитно забрањено, осим у школском окружењу и социјалним институцијама.

Како је на јучерашњем представљању овог истраживања истакла Дејана Константинова, директорка Уницефа у Србији, родитељство је важан и изазов посао, због чега је очевима и мајкама потребна подршка.

– Многима од њих потребна је подршка да би развили позитивне родитељске вештине и избели коришћење насиља у васпитавању деце. Достизање „нулте толеранције” за насиље је дуг пут који тражи посвећеност, стрпљење и доследност – истакла је директорка Уницефа.

Др Дарија Кисић Тепавчевић, министарка за рад и социјална питања, истакла је да целовита заштита дечјих права, заштиту најмлађих од сваког насиља представља један од приоритета политике Србије, у складу са усвојеним принципом „нулте толеранције” на насиље.