Зар Типсаревић сад да стане

Наш други најбољи тенисер још једном је уверио поклонике спорта да има већи квалитет него што то показује његов пласман на светској ранг-листи (40. место). У другом колу је распршио Родикове вимблдонске снове, али шта би то вредело ако не оствари своје.

У последњих годину дана постигао је највише у каријери. Победио је многа призната имена данашње тениске арене, био је на прагу сензације против неупоредивог Федерера на Међународном првенству Аустралије, напуштао је сенку под коју су га гурнули подвизи Ђоковића, Ивановићеве и Јанковићеве... И сада, када је поново заблистао у најсветијем тениском храму, пославши никад раније кући двоструког финалисту који је замислио да стигне најмање до полуфинала, питамо се не без разлога шта ће Типсаревић данас да уради против Руса Дмитрија Турсунова. На то нас упућује искуство с овим нашим тенисером који има много блиставих коцкица, али никако да сложи мозаик. Светска листа ипак непогрешиво раздваја врхунске тенисере од оних који претендују да то буду или су жртве своје недоречености, а Типсаревић, нажалост, и даље спада у ову другу групу.

Његов следећи противник је тек незнатно боље пласиран од њега на листи (33. место), али то у најсуровијем чистилишту „белог спорта” нема никакав значај. То су на својој кожи међу првима ове године осетили и Родик, и Ђоковић, и Шарапова... Типсаревићу, који је сјајном игром обезвредио разорне сервисе најбољег америчког тенисера, наједном су се указале неслућене вимблдонске висине. Погледом на жреб голим оком се види да пут може да га одведе и даље него прошле године када се домогао осмине финала на ретко виђен начин.

Све три победе је остварио с 3:2. Заслужено је добио надимак Маратонац и посебну пажњу британске јавности, којој су за око запале његове тетоваже и сличност с италијанским фудбалером Гатузом, а он јој је феномен српске тениске револуције објаснио као последицу радијације од Нато бомбардовања наше земље.

Онај ко на Вимблдону избаци Родика с правом израста у фаворита у потоњим мечевима. Сада сви очекују да Типсаревић изађе на крај и не само с Турсуновом, него и у следећем мечу против успешнијег из сусрета Шпанца Гарсије Лопеза (104) и 32-годишњег Немца Шитлера (94). Потом би могући Типсаревићев супарник у четвртфиналу био Француз Матје (16) или хрватска нада Чилић (55) односно Аустријанац Мелцер (72) или Француз Клеман (145). Међу свим овим именима само је Матје носилац, али га је једини наш преостали представник од пет у синглу савладао у два претходна дуела, једном и ове године, у првом колу на шљаци на мастерсу у Монте Карлу (6:4, 2:6, 6:3).

Уколико прође то сито до четвртфинала и савлада противнике који су по његовој мери, значило би да је остварио највише узастопних победа у каријери. Најдужи низ успеха (4) остварио је ове године на мастерсу у Мајамију, а онда је у четвртфиналу лако поклекао пред Русом Давиденком (6:2, 6:1), у мечу у којем је било очигледно не само да је уморан, већ и да је малодушан. Једноставно, Типсаревић је тада, као уосталом и на лањском Вимблдону, на својој кожи осетио да у врхунском тенису блесак мине с првим поразом. Пример за то је и фудбалска репрезентација Русије, која је одиграла две најлепше утакмице на Европском првенству, задивила је свет, а онда је њен сјај потамњен убедљивим поразом у полуфиналу против Шпаније с 3:0.

После подвига против Родика Типсаревић је тајну успеха објаснио овако:

– Увек добро играм на великим мечевима и против великих противника на великим турнирима. Био сам изузетно мотивисан што играм на централном терену у Вимблдону који ми је омиљени.

Код Типсаревића очигледно многе ствари морају да се поклопе до савршенства да би до изражаја дошао његов квалитет наговештен у млађим категоријама. С Турсуновом, који највећу наду полаже у сервис, неће играти на главном терену, а Рус није противник Родиковог калибра. Рекло би се два адута мање за његову варљиву игру, а очекивања су повећана. Вимблдон је заиста постао мерило његове вредности, али ће то да остане и ако изгуби. Зар Типсаревић сад да стане.