Амерички тренд – богати једу са сметлишта

Од нашег извештача
Вашингтон, септембра – Педесетогодишња Њујорчанка Мадлин Нелсон могла би сваког дана да ручава у најелегантнијим ресторанима, али уместо тога њен обед је сачињен од хране покупљене са сметлишта. Бивша директорка једне моћне компаније решила је да се у складу са својим животним ставом одрекне потрошачких навика наметнутих капитализмом. Она припада растућој супкултури фригана (кованица састављена од речи фри – слободан и веган – вегетаријанац), који су на минимум свели пороке система и одлучили да преживе од његових отпадака. Многи од њих су заиста вегетаријанци, док други једу и намирнице животињског порекла, али само оне које су одбачене са званичног тржишта. Ако су бачене у канту за отпатке, то је сигуран знак да су политички прихватљиве за фригане.

На сметлишту америчког капитализма могу се, како се свакодневно испоставља, наћи најразноврсније здраве намирнице. Корпе ланца скупих самопослуга "Хол фудс", које дижу у небеса цене своје органске хране, пуне су отпадака довољних за гозбе фригана: "Спољни листови купуса, покоја шаргарепа, или сос коме истиче датум употребе за неколико дана…". Профит је велики, потрошачи избирљиви, па се много тога радије баца у канту него да се понуди размаженим купцима.

Фригани се разликују од бескућника и просјака јер су своју судбину својевољно изабрали, а најчешће су стекли дипломе високих школа и факултета. Покрет је настао осамдесетих у оквиру захтева да се заштити животна средина и пружи отпор глобалним ланцима. Концепт је преузет из међународних организација "Храна уместо бомби" које су преко својих волонтера скупљале остатке хране из великих хотела и ресторана и делиле их сиромашнима.

Тако су се у својеврсним народним кухињама могла наћи хотелска паковања путерчића, џема, сирева или паштета, одбачених приликом боравка неког бизнисмена кога је мрзело да доручкује па је само попио кафу. Ако хоће да буду успешни у свом опредељењу и да живе ван свих норми капитализма, фригани би данас ипак морали да имају компјутер. Јер та справица, продукт данашњег света, омогућава им да буду у току и размењују искуства са другим члановима своје "партије". Драгоцен је сајт двадесетдеветогодишњег Адама Вајсмена (Freegan.info) који живи са родитељима, оцем лекаром и мајком професором, а сам је званично незапослен, иако потроши цео радни дан у трагању за одбаченом храном и осталим отпацима. Циљ му је да даље шири покрет фриганизма, а интернет је у томе врло користан. Последњих година по америчким градовима преко интернета организују се туре по сметлиштима. Скупља се одећа, намештај, стари апарати, суђе, ћебад… Вишак се размењује на бувљим пијацама искључиво трампом. Новац и картице нису у оптицају.

Ненасилна револуција може бити убиствена по капитализам, надају се најмилитантнији фригани. Јер потрошња, као најјача идеологија Америке, међу фриганима и њима сродним групама изумире. У самопослугама, међутим, тврде да се у канте за отпатке баца само она храна која није за јело. Све остало се у великим ланцима пакује и шаље организованим народним кухињама. Фригани не верују да је то истина.

"Неће се комад сира или месни одрезак, као Пепељуга, претворити из раскошних кочија у огромну тикву, само зато што је истекао који сат од рока употребе. Капитализам је измислио магични штапић којим се подстиче народ да баца и купује. Агенција за заштиту средине процењује да Американци годишње стварају 245 милиона тона отпадака. Дванаест одсто товара баченог у смеће је храна. На хиљаде фригана, по Њујорку, Чикагу, Детроиту, Даласу и америчкој престоници, ступа у радне акције кад капиталистички службеници крећу кући на купљену вечеру. У кесама за смеће које пажљиво развезују налазе најразноврсније специјалитете. Кажу да никада у својој фриганској каријери нису били гладни, а само реткима међу њима се дешава да се од те одбачене хране унереде. Али, то су почетници у свом послу.