Вимблдонски шок

То заиста нико није очекивао. Новак Ђоковић, трећи на светској ранг листи и Ана Ивановић прва међу тенисеркама, опростили су се рано од највећег и најреномиранијег тениског такмичења у Вимблдону. Пораз, као и победа, саставни је део спорта и сваки играч у каријери поред оних блиставих тренутака које доносе успеси, обично обасјани светлошћу рефлектора светске јавности, многобројним тв камерама и знатижељним новинарима, окуси и тренутак горчине, када погнуте главе мора да напусти борилиште.

Новаку и Ани, као уосталом ни другим великанима тениског спорта данашњице, није први пут да не достигну врх на неком значајном турниру. Доживели су то и већи мајстори рекета, али ово што се догодило нашим младим асовима, изазвало је прави мали шок и то не само у нашој спортској јавности. Нико, заиста није очекивао да ће два фаворита испасти већ на самом почетку древног Вимблдона. Нисмо се такорећи ни загрејали очекујући праве борбе, а наше наде већ су спаковале кофере. Ђоковић је изгубио од Марата Сафина, играча који је давно прешао свој зенит и данас са мало амбиција учествује на турнирима. Чак је купио авионску карту за одлазак из Лондона после меча са трећим играчем света!

Ана Ивановић прошла је још мање славно. Већ у првом мечу против мало познате Францускиње Натали Деши, једва се провукла захваљујући срећном стицају околности. Али, богови нису никад дуго милосрдни. У мечу против Кинескиње Ји Џенг били су неумољиви. Ана је, у за њу понижавајућем мечу, за само 72 минута просто збрисана са вимблдонске траве (6:1 6:4) на опште изненађење и на ужас овдашњих поклоника спорта, који су очекивали да ће извући поуке из претходног меча и лако наставити свој пут ка врху.

Али, авај, догодило се оно што се догодило и остаје да се запитамо: како и зашто? Тениски стручњаци на Острву покушали су да одгонетну разлоге неуспеха светских (и наших) тениских нада. Да ли је за Ђоковића превелико бреме био наступ на централном терену који увек собом носи посебну одговорност, или је у питању замор, превелики број мечева за кратко време које је претходило Вимблдону? Да ли је трећи играч света потценио свог противника сматрајући да је довољно да као апсолутни фаворит изађе пред публику и да ће све потом ићи лако? Или је проблем са патикама ,које му нису – како се тврди – одговарале, узроковао нервозу и пораз…

Питања је много, али одговор је у овом тренутку тешко пронаћи.

Додуше у спорту постоје преломни тренуци у каријеру сваког спортисте, посебно оних најталентованијих, изложених огромним очекивањима јавности, стручњака, навијача. Нема сумње да су и Ана и Новак управо у овакој ситуацији. Дошли су до врха, уз велике напоре и одрицања, савлађивали препреку за препреком да би постали то што јесу. То је пут који су прешли многи, али мало их се дуго задржало на трону. Та позиција захтева нешто више од огромног талента и неколико освојених светских турнира. Ту су спортисти изложени немилосрдним противницима од којих сваки жели да из скине са постоља. Они који немају шта да изгубе увек су најопаснији, они који су на врху често су жртве, као овога пута наши млади асови. Али, ту је и тај тренутак који дели оне који су предодређени да уђу у историју као великани, попут једног Рода Лејвера, Бјерна Борга, Бориса Бекера, Андре Агасија, Џона Мекинроа, Пита Сампраса, Рожеа Федерера, или Били Џин Кинг, Крис Еверт, Мартине Навратилове, Монике Селеш…

Да ли су наши тенисери подлегли превеликој медијској пажњи што их је скренуло у важном тренутку са правог пута? Није немогуће да се и то догодило. Једна несумњиво изузетна тенисерка Марија Шарапова увелико плаћа данак својој популарности и жељи да што чешће буде пред камерама светских модних магазина. Ни Ана Ивановић није имуна на те и такве изазове, што је сасвим разумљиво за једну младу девојку која има тек 20 година. Да ли су превелика родитељска очекивања део тог бремена које оптерећује наше тенисере и да ли је можда време да се осамостале и препусте тениским професионалцима да им даље помажу у каријери. Или су можда превелика очекивања нације учинила да изгоре у жељи да и у Вимблдону обрадују људе у Србији?

У сваком случају, и Новак и Ана после овог Вимблдона нашли су се на прекретници. Од њих самих понајвише зависи како ће даље. Или ће извући поуке из вимблдонског дебакла, и наставити са још ангажованијим радом доказујући да је ово што се догодило само тренутна слабост, или ће се придружити плејади талената који су бљеснули попут комете, блиставо, али кратко.