Уторак, 28.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОЛЕМИКА

О „вршењу дужности”

Површно гледано, помислило би се да је реч само о оцени једног историјског догађаја од пре много деценија. Разлике су, међутим, много дубље и одражавају однос према друштвеној и професионалној одговорности, праву на изражавање стручног, научно прихватљивог мишљења без последица и заштити колега од прогона
(Срђан Печеничић)

Реаговање на текст „Поново о ’Злочину и казни”, „Политика”, 18.1.2021.

Обрадовала ме је реакција председника Српског лекарског друштва (СЛД) професора Радоја Чоловића на мој прошлогодишњи чланак „Злочин и казна” („Политика”, 28.12. 2020), јер отвара простор за толико потребан дијалог међу лекарима.

Површно гледано, помислило би се да је реч само о оцени једног историјског догађаја од пре много деценија. Разлике су, међутим, много дубље и одражавају однос према друштвеној и професионалној одговорности, праву на изражавање стручног, научно прихватљивог мишљења без последица и заштити колега од прогона, а професор Чоловић и ја смо само експоненти организација у чије име иступамо – он као председник СЛД-а, а ја као члан Савета удружења лекара Уједињени против ковида (УПК).

СЛД је врло анемично реаговао на драму изазвану пандемијом ковида 19, а реч је о догађају одговорном, бар у првој години свог постојања, за радикалније нарушавање функционисања друштва у глобалним размерама, те за више оболевања и умирања, него две претходне велике пандемије – колере, започете 1961. и сиде, уочене 1981. године.

Председник СЛД-а у свом реаговању помиње смењивања и отпуштања лекара због критичног става према начину вођења противепидемијске борбе, али се вредносно не одређује према том недопустивом обрачуну са својим колегама. Сталешко удружење на чијем је челу немо посматра и састављање спискова „неподобних” лекара, као јасан вид претње. Спокој СЛД-а не нарушава ни околност да је у Србији од ковида 19 умрло 80 пута више лекара (уз непознат број осталих здравствених радника) него у западном делу бивше заједничке државе!

Уместо тога, у недавно објављеном извештају СЛД-а се чита: „Извршни одбор се није мешао у неспоразуме на линији Кризни штаб, Лекари уједињени против ковида и Синдикат лекара и фармацеута. У свима њима налазе се наши чланови, и ми верујемо да сви раде у најбољој намери, али да свако од њих другачије гледа на поједине методе сузбијања епидемије, те да тако нико због својих ставова не би смео имати било какве последице.”

Е, па прво, не раде сви „у најбољој намери”. Друго, „поједине методе сузбијања епидемије” представљале су свесно одступање од правила струке. Треће, лаконска констатација у децембарском интерном годишњем извештају да нико не треба да трпи последице због својих ставова није права реакција на летошња страдања лекара. Четврто, за ненаучне ставове појединих лекара и настале последице Етички комитет и Суд части морали би да имају пуне руке посла.

Разлог за своју пасивност СЛД увређено види у околности да „од појаве епидемије вирусом корона, нико од власти ни на који начин није контактирао Српско лекарско друштво“, док Лекарска комора Србије цинично одговара члановима да због епидемије не може да се бави својим послом (осим прикупљања огромне обавезне чланарине), као да не постоје телефонски састанци и телеконференције.

Тако су препуштени сами себи лекари који се жртвују спасавајући, како би рекао Васа Пелагић, „жив страдајући народ”. Успели су да се самоорганизују и оснују УПК, уживајући једино подршку свог синдиката. Тема мог чланка била је голгота кроз коју неки од њих пролазе, уз упозорење да их не треба прогањати. Уместо те муке, на којој се прелама професионално достојанство лекара, у одговору председника СЛД-а скоро све се свело на дилему да ли је професор Тодоровић једном или два пута потписао отказ професору Костићу.

Да одмах разјаснимо: Коста Тодоровић је великан наше медицине. Поштујући његов историјски значај, прибегао сам рационализацији и његове поступке покушао да правдам отпором према колеги заокупљеном „скаредностима” каква је људска сексуалност.

Наравно да ништа нисам измишљао. Држао сам се навода из потресне књиге „Живот са непреболним болом у души: Проф. др Александар Костић”, али и факсимила докумената које је Костић лично снимао. Ту је и податак о формирању двочлане „матичне комисије” (К. Тодоровић и М. Миловановић) која је 1942. ставила, како пише Костић, „без устезања и гриже савести, потпис на Реферат о мени”. Погрешио сам, дакле, што сам Тодоровићев потпис повезао са функцијом декана, а не још важније „матичне комисије”, док за потпис из 1952. ништа није спорно.

Поента председника СЛД-а је да је професор Тодоровић само вршио своју дужност и да одбијање потписа на отказ Костићу не би ништа изменило. Е, управо је реч о том прихватању реалности у „вуненим временима” (в. Х. Арент, Ч. Милош). Питање је да ли би се ико од нас тада друкчије понашао, али данас је друго време, па нам је и одговорност већа, сразмерно умањеном ризику. Тај изазов ваља прихватити.

Епидемиолог, професор Медицинског факултета у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.