Живот нема рикверц

И да хоћу, не могу у Паризу опет да видим позоришни комад у два чина од Семјуела Бекета „En attendant Godot” (Чекајући Годоа). Вирус корона. Позоришта „у леру”. Биоскопи. Култура. Све је у „леру”. Лепо је читати добру књигу у ове окрутне пандемијске дане. Не морају то бити класици из школске лектире. Има на десетине нових писаца који изврсно пишу. Па ипак, француског Балзака најтоплије препоручујем. Велики, Оноре де Балзак! Али, шта му је требало па да се упусти у авантуру и купи штампарију? У тесној улици Висконти. У шестом париском кварту. Елем, подигао Балзак силне кредите. Задужио се до грла. Новац од писања књига не би му довољан за живот. Како и да буде кад је живео на великој нози. Да ствар по Балзака буде још гора и жене су га волеле. Са штампаријом Балзак направи дуг од данашњих триста хиљада евра.

Није бирао. Штампао би све што му је могло донети новац. Од проспеката, до књига. Плашећи се да га не открију банкарски повериоци, склонио се у једну приземну кућу коју му је уступио његов пријатељ. Би то кућа у улици Ренуар с погледом на Ајфелову кулу. У шеснаестом париском кварту, Паси. Живео је ту под псеудонимом – Бреуњол. Писао је само ноћу. Из страха да би повериоци могли нањушити где станује. Ипак, сазнали су. И, шта би? Чим би се повериоци појавили пред гломазним дрвеним вратима његове куће – Балзак би побегао! Нестао би кроз други излаз из куће, нашавши се у уској уличици Бертон. Ова уличица се са њене десне стране граничи са бившим имањем тада најпознатије принцезе у кварту Паси, чије пуно име би Marie-Thérese-Louise de Savoie-Carignan, princesse de Lamballe. Речца „де” је овде јако важна. Говори о аристократском пореклу. На принцезином имању од неколико хектара беше „hôtel particulier” (господска кућа) у којем је живела. Сад је ту амбасада Турске.

Балзаков проблем не би само штампарија. Имао је он, како рекосмо, и великих љубавних проблема. Волеле су га многе жене. Понајвише због његове литературе и стила писања. А, он? Само једну је волео. Украјинску грофицу Евелину Ханску. Седамнаест година јој се удварао. Путовао из Париза за Saint-Pétersbourg да је види. Њен муж гроф Хански 1841. године умре. Ханска, најзад би слободна. Балзак бродом из Лондона стиже у Saint-Pétersbourg. Беше код грофице Ханске седам седмица. Била она Балзаку обећала да ће се за њега удати и – предомислила се. Па, ти сад види какве су жене... Завлачила га јадног! Шта ће бити друго? Мислила је Ханска пре свега на своје богатство и своја добра у Русији. Тек 1850. године, дакле девет година након смрти мужа, удаде се за Балзака.  И то кад он беше већ стар и болестан. Неколико месеци после – Балзак умре... Једнострана љубав. Безбели, сазнала Ханска да се Балзак увалио у дугове. Али, што се онда ипак удаде за њега? Збиља, ништа, не капирам. А, ви? Но, пустимо на миру Балзака.

Шта ћемо ми са короном и вакцином? Чекам да ме вакцинишу. Само, кад ћу у Паризу доћи на ред? И да ли ћу добити ону исту вакцину којом су вакцинисани данска краљица и папа Фрањо? Верујем да су све вакцине против вируса корона добре. И вакцине што нам долазе са истока, као и оне са запада. Па, ипак, овде на западу слабе су шансе да ме вакцинишу руском вакцином „спутњик в”. Наравно да све то нема благе везе са Гагарином. Него, са политиком. И, нарочито, финансијским колачем светских фармацеутских компанија. У овим депресивним корона данима и ноћима, има нешто што је боље од књиге да нам подигне морал. Да живнемо. Да заборавимо макар на трен на присуство короне. Шта то? Музика! Џез.  Ерик Клептон. Мајлс Дејвис и његов це-де „Кајнд оф блу”. На овом албуму наћи ћете „So What”. Потражите на „Јутјубу” његову мелодију „Ascenseur pour l'échafaud” (Лифт за скеле) из истоименог филма у којем је играла славна француска глумица Жана Моро. Она, Жана Моро беше председница канског жирија 1995. године. И Емиру Кустурици додели Златну палму за његов филм „Андерграунд” (Подземље). Кад завршите са Мајлс Дејвисом пређите на сјајног гитаристу Ерика Клептона. Послушајте „Layla” и „I Shot The Sheriff”. Мишљења сам да је најбоље издање Ерика  Клептона, оно, младалачко. Његова сјајна група „Cream”. Мелодије „Sunshine Of Your Love” и „White Room”. Сећам се да је велики гитариста Ерик Клептон био пожелео да се сусретне са Гораном Бреговићем. Сусрели су се. Копка ме, какав би музички исход тог сусрета? Ако Мајлс Дејвис и Ерик Клептон не учине да заборавите на присуство вируса корона пређите на – Здравка Чолића. Одлично је – од Чолића је! Никад и нико у нашој забавној музици није споменуо толико девојака као он. Емили, Јулија, Есма, Анђела, Лили, Рушка, Hélène Marie. На корону ћете заборавити слушајући „Синоћ ниси била ту”, „Живиш у облацима мала”, „Ако приђеш ближе”, „Ти си ми у крви”… Више од двеста мелодија једног од најбољих, најзгоднијих и најпаметнијих тенора забавне музике на европском континенту. Уз музику, успео је Чола и да дипломира на Економском факултету сарајевског универзитета. Чола, сарајевско дете. Са Грбавице. Из Загребачке улице. Становао је у близини Шумарског факултета. У мају ове године Чола слави – „округли рођендан” (рођен 30. маја 1951. године у Сарајеву). Неки дан налетех на мелодију „Што си препотентна”. Чола за њу написа музику. Имате је на „Јутјубу”. Брега, са гитаром. Чола, пева. Корнелије Ковач који је своје прве музичке кораке направио у сарајевској поп-школи (Индекси) је за оргуљама. Сва тројица млади. К'о роса. Ако вам ни то не помогне да заборавите на корону, погледајте Чолића исто на „Јутјубу” с песмом „Зар се нисмо схватили”. Рекламни спот снимљен између белих вила са базенима. На магичном грчком острву Санторини. Након ове песме, Чола вам нуди „Кућу пуну народа” снимљену у дивном Дубровнику.

А шта би требало избегавати да заборавите на вирус корона? У широком луку, заобилазите текстове о национализму, шовинизму, сепаратизму, идеологизму, као и осталим „измима””. Ујутро кад се пробудите на „штесрца” попијте половину исцеђеног лимуна у пуној чаши воде. Кљукајте се витаминима. Направите себи, еспресо кафу. Немојте каву, него баш –- кафу. А можете и ону босанску ка(х)ву. Зато Хрвати, благо мени, и кажу „кава”, а не кафа (le café). Верујем да имате све спремно. И џезву и филџане. Оне, посребрене. И не заборавите да живот има шест брзина.

Све брзине има само једну нема  – рикверц.

Дипломирани журналиста и професор социологије