Уторак, 28.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Лима и Београд: два споменика, једна прича

Уатика, некадашњи величанствени трг у Лими, био је центар проституције тридесетих година XX века, све док 1926. године није у самом центру трга подигнут највећи симбол Инкаичког царства: споменик Манку Капаку, оснивачу инкаичке империје и инкаичке лозе која је утемељила оно што се данас назива Перуом
(Срђан Печеничић)

Била је деведесет и нека година прошлог века, период санкција и ратова у Србији, а ја сам опет била у мом родном Београду, чекајући два рођака из Перуа који су преко Мађарске успели да уђу у Југославију.

Шетали смо се покрај Дунава на Дорћолу, отишли до Кнез Михаилове, па до Калемегдана и, тако полако стигосмо  испред Главне железничке станице – Београд. Желела сам да им покажем још једно велико српско архитектонско остварење, но спречио ме је јак смрад који је допирао из контејнера, поред којих су се налазили киосци у којима су се продавала некаква ужегла меса, те проститутке које добацују мојим рођацима, док у исто време сексуални манијаци истрчавају из биоскопа „Партизан” из непосредне близине. Трамвај звони, прашина се диже, а мене облива зној срамоте, јер сам из петних жила желела да прикажем што лепши Београд и симбол некадашње краљевске престонице. Оронула, прљава старица створена у духу академизма, била је окружена ружним задахом, буком трамваја и камиона, поломљеним плочницима, прљавим киосцима из којих се осећао некакав укисељени воњ, препродавцима свега и свачега и понеког који је трчао да стигне на свој воз.

Хајме, мој млађи рођак рече: „Па ово је Уатика!” Уатика (Huatica) некадашњи величанствени трг у Лими, који постаде  центар проституције тридесетих година XX века, чију улогу је задржао и дан-данас. Било је то представништво шпанске аристократије, трг који је добио електрично осветљење пре свих других и где се састајала „Господа града Лиме”. Целом крају су дали назив  „Викторија” или победа, све док једног дана 1926. године није у самом центру трга подигнут највећи симбол Инкаичког царства: споменик Манку Капаку, оснивачу инкаичке империје и инкаичке лозе која је утемељила оно што се данас назива Перуом. Манко Капак, цар и световне и духовне моћи Анда, симбол снаге свих аутохтоних народа овог поднебља, донео је немир издајицама свог рода и свима онима који су желели да буду оно што нису: саставни део папске државе, која се стиди свог порекла, свог језика и боје коже својих предака. Такозвана градска елита се жустро побунила „Никада се нећемо примаћи свету!” „Враћају нас у средњи век!”. Организовани су протести због „предимензионираног Манка Капака”, „непотребног враћања у прошлост” и сличних разлога који су се читали у тадашњој штампи. Тражено је рушење споменика, који је иначе финансирала јапанска заједница Перуа у жељи да покаже вечито братство перуанског и јапанског народа. Сигурно је ово био и стратешки, политички потез не би ли се ојачала веза између ове две државе. Како би се уништио симбол инкаичког народа, мало-по мало, отварани су бордели у самој близини споменика, а он постао главно састајалиште младих проститутки из оближњих села које су касније, у току четрдесетих година, замениле имигранткиње из Русије и Пољске, бежећи од ратног ужаса који је тињао у Европи. Срби који воле Мариа Варгаса Љосу, могли су да читају о чувеној Уатики у његовим делима, у којима га он назива „Градом керова”.

Београдски „Град керова” са подизањем српског Манка Капака, Стефана Немање, добија обрнуту улогу од Уатике и, коначно почиње да личи на градски трг упркос изјавама неких домаћих историчара уметности, који кажу: „Нарушена је још једна амбијентална целина града, примерена старој Железничкој станици…” Да ли се под „амбијенталном целином града” сматра недефинисана ледина  прљавштине, смрада и проституције, као што је до јуче био Савски трг? Надам се да оваква изјава није тако злонамерна, као што се чини, већ да аутор само није имао прилике да види како изгледају амбијенталне целине испред железничких станица по светским метрополама.

Споменик Стефану Немањи, уз све своје материјално историјске грешке и уметничке мане, које неоспорно поседује, чекаo je вековима да буде подигнут. Независно да ли држи мач или крст у руци, што је превисок, или сувише китњаст, он превасходно смета само зато што представља Србију и њену славну прошлост. Он узнемирава само зато што неке подсећа на сопствено порекло којег се стиде. Можда би, баш исто као и „Господа из Лиме” који су подигли споменик симболу уништења Америке,  Кристофору Колумбу, како би се додворили Шпанији и западним силама, а уништили симбол династије њихових предака. Можда би противници и овог и оваквог Немање, радије подигли споменик неком уништитељу сопственог народа, него зачетнику рода који је створио Српску државу.

У нади да ће се Србија сетити и осталих својих праоца, укључујући и старословенске Богове својих предака, који су уништавани почев од VIII века, поручујем Стефану Немањи: „Добродошао кући!”

Председница Удружења српско- перуанског пријатељства

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vladislav Marjanovic
Zanimljivo je ukazivanje na slicnosti u koncepciji podizanja spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu i Manku Kapaku u Limi. No, spomenik Manko Kapaku imao je daleko veci simbolicni znacaj. Predstavljao prihvatanje istorijskog kontinuiteta savremenog Perua sa Inka-carstvom. Sta visem simbolizovao je osnovu modernog peruanskog nacionalnog identiteta. Sa spomenikomanijom u postjugoslovenskim drzavama je drukcije. Radi se o manipulisanju prosloscu radi promovisanja odredjenih politickih snaga.
mr
Баш супротно, подизањем и везивањем Стефана Немање за почетак Српске државности је трули компормис о повлађивање екуменским круговима. Србија се на овај начин одриче око 4 века претходне историје. Па ми имамо у Календару Јована Владимира који је постојао 200 година пре Немањића. Имамо доказане ратове са Бугарским царством од пре 900 године. Имамо поклоне и документа Владара од око 800 године. То треба потенцирати а не као почетак од Немањића.
Petar Pan
Šta, podizanje spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu ne predstavlja prihvatanje istorijskog kontinuiteta savremene Srbije sa srednjevekovnom srpskom državom? Manite se gluposti i priznajte šta vam u stvari smeta kod tog spomenika - upravo isticanje kontinuiteta srpske države. Jer po Ustavu, Srbija je prevashodno srpska nacionalna država. A to što vam se to ne sviđa, žalim slučaj.
Stari Sloveni
Zašto nema spomenika Starim Slovenima i njihovim (našim prvim) bogovima. Spomenik bogu Perunu u jednoj banji nije prošao zbog crkve !! Zašto? I, molim objavite !!!
Саша Микић
Ни мени није јасно зашто ми не учимо нашу децу о животу и веровањима у предхришћанском периоду. Нико се не буни када се у школама учи о грчким и римским боговима, а као да ће нас само помињање прасловенских богова вратити у то доба. Стварно посумњам да је неко у свему томе изузетно параноичан.
Slobodan
"Независно да ли држи мач или крст у руци, што је превисок, или сувише китњаст, он превасходно смета само зато што представља Србију и њену славну прошлост" Ne, nije tačno gospođo Iskjerdo. Nigde nisam video da je iko bio protiv spomenika Stefanu Nemanji. Naprotiv, svi koji su nezadovoljni isticali su način izbora, veličinu i cenu spomenika. Žiri je izabrao spomenik glasanjem 5:4, gde su vajari i slikari ostali u manjini? Cena je tajna do 2023? Spomenik je preglomazan za lokaciju gde se nalazi.
Ognjen
И? Шта је предлог? Шта треба сад урадити? Срушити споменик? Смањити га? Ставити му крст у руку? Шта би ви сад урадили?
Car sloba
Divan i pošteno napisan tekst. Hvala!
Dr Zoran Markovic
Gledano sa strane, ili iz daljine, mnogo bolje se vidi. Hvala gospodji Iskjedro na jasnom i divno napisanom komentaru. A autosovinisti mogu da nastave da mrze sebe i svoje roditelje, pretke i poreklo. Takvih ima svuda. Kao i nas koji smo ponosni na ono sta jesmo i odakle dolazimo.
Istorija Slovena
A šta je sa Starim Slovenima ? Zašto se stidimo njih i jihovih bogova koji su originlni slovenski bogovi. Hrišćanstvo je došlo kasnije i moralo je da se prilagođava, kako kod nas tako i u celom hrišćanskom svetu !

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.