Звезда без правог конкурента

Наш најтрофејнији клуб на добром је путу да приграби нови трофеј, јер, објективно, Црвеној звезди, у овако слабашној  лиги, нема ко да парира. Партизан, као највећи конкурент, заокупљен је другим проблемима, понајмање спортским, док остали тимови озбиљно заостају за јесењим прваком. Црвена звезда је успешно прескочила прву препреку у домаћем шампионату. Са истим амбицијама тим Дејана Станковића дочекује ново искушење у Нишу против Радничког. А одмах после тога, српског првака очекују нове обавезе у Европи – први меч шеснаестине финала Лиге Европе са Миланом.

Овдашња јавност, посебно навијачи овог клуба с разлогом се питају хоће ли публика добити „зелено светло” како би на делу видели један од највећих италијанских тимова? Онај клуб им је крајем деведесетих година прошлог века остао велики дужник пошто је буквално само магла и одложена утакмица (трећа) спасла „росонере”, пораза. Недавно је Дејан Станковић одредио списак играча са међународну конкуренцију, њих тридесетак. Мање-више све је познато, па сада остаје да после Новог Пазара и Ниша, играчи и стручни штаб добро збију редове, покушају да изненаде фаворита и да са добрим резултатом отпутују на реванш у Италију. Дефинитивно, у односу на јесенас, Звезда ће за ново фудбалско поглавље у Европи бити јача за тројицу одличних фудбалера: Срнића, Бакајока и Фалка, па су самим тим и очекивања навијача далеко већа. Добро је што млади стратег може поново да рачуна и на Александра Катаија, који се полако опоравља од повреде.

С друге стране Топчидерског брда владају проблеми друге врсте. Партизанов стадион, уместо да као некада буде храм фудбала, претворен је у храм криминала. Многи се питају шта су у управи радили, зашто су жмурили и крили да је у Хумској „на делу” нека друга врста „спорта”? Дуго се код нас говори о приватизацији фудбалских клубова, али је после ове акције државе, постало јасно због чека у Звезди и Партизану коче такве пројекте Изгледа да су се многима осладиле паре од трансфера, које више нико не може да контролише. Сада је јасно зашто најбољи играчи рано одлазе у иностранство а форсирају се неки, који одавно имају „дебела леђа”. И све док у нашем фудбалу буде владао закон јачег а не бољег, имаћемо криминалце у клубовима, који добро живе не само од трансфера већ и од кладионица.

Како је могуће да се у домаћем фудбалу данас понављају грешке с краја деведесетих – да се пресрећу, киднапују и рекетирају играчи, као што је то недавно био случај у Новом Саду. Зато и не чуди што су управе наших највећих клубова преузеле одређене криминалне групе, па они људи, који објективно могу пуно да помогну, пре свега својим знањем, и не долазе више на стадионе.

Зато у Чукаричком, Вождовцу, ТСЦ-у, тамо где се знају газде, влада другачија, мирнија и опуштенија  фудбалска атмосфера. Уосталом, ова три клуба из године у годину бележе видан напредак, многи играчи радо долазе у те фудбалске средине, јер знају да неће бити преварени за плату, као што има доста случајева у другим клубовима.

Тимови који су други део првенства дочекали испод црте и даље ће се грчевито борити за опстанак. Како се буде захуктавала фудбалска трка, биће јасно ко има снаге за дугу и беспоштедну борбу а чија ће се екипа од лета наћи у нижем степену такмичења. Дефинитивно, Црвена звезда ће покушати да оствари до сада незабележен успех – да  освоји четврту титулу заредом. То јој у оваквој конкуренцији објективно и неће бити тешко, као и Партизану да задржи друго место, док се ТСЦ после тријумфа у Новом Саду наметнуо као озбиљан кандидат да поново заигра у Европи. Долазак некадашњег селектора Младена Крстајића у Бачку Тополу био је добар потез Јаноша Жемберија...